Грешна ми душа у Бога. У глуво доба ноћи пробуди ме и притисне туга. Тешка и необјашњива. Стигну ме успомене. Изроне из магле и најдубљих дубина. Ноћима ми и данима кидају утробу. Нагрну на мене чим останем сам. Кљуцају ми живе ране а кад оду оставе ми тугу. Узалуд се браним.
Кад заспим навале на мене и але и вране. После, и кад се пробудим, сањам. У сновима ми оморике и борови столаши поломљени к’о сламке.
Кад заспим навале на мене и але и вране. После, и кад се пробудим, сањам. У сновима ми оморике и борови столаши поломљени к’о сламке.