 |
| Лука Штековић |
Напуштено
кад иструну последње крстаче
трава
папрат
шума густа
прекриће ово насеље
цело једно село
(Вујићи
Орозовићи
Стјепановићи
Глодићи
Ненадовићи)
након посвршаваних послова
слава
и свадби
рођења
и погреба
умреће још једном заједно
и ко ће жив знати
да је овде
некад било гробље
није ли исто рећи
ту је био живот
ту је било гробље