 |
| Милица Бакрач |
Господе, није нам хладно
у доба мразно и гладно!
Зебу нам руке и лица,
но, ми смо ко јата птица
чије се гнијездо свија
код Светога Василија.
Не, Боже, хладно нам није.
Твоје нас огњиште грије.
Богородица, њежна Мати,
на пут нас пребрижна прати:
и старце, и дјецу, и оце...
Мотри конопе и зле коце,
чекају нâс и броје.
Господе, промрзло је...
Рођени, због нас не зеби.
Наш вид је подигнут Теби
у доба сурово, гладно.
Сити смо, није нам хладно!