Владика Фотије: Вапај за Крајином

У опанцима,

гологлави и боси,

у незнању,

растављени

и обезглављени,

куда и како

до Стрмице,

до пута,

до излаза

од безизлаза

 

Они који осташе,
поново наоштрену
каму осетише,
на кућном прагу,
у башти,
старци, благолике баке,
никоме претња
ил’ страх,
ал’ бише на путу онима,
који чисту као суза
операцију водише,
и гле чуда,
на другом суду их
и не осудише