Сибе Миличић: Зидање храма

Милена Павловић Барили: Јосип Сибе Миличић

Кад су, једног дана (баш пред подне), старн клесар Петар и његова млада кћи Маргарита, улазили у село (са мазгом натовареном с једне стране клесарским алатом, а сдруге, машином за шивење), нико од сељака није ни сањао колико зла долази к њима са ово двоје људи.
Кућа је за њих већ била. спремна: мала, ка мена (као све куће на овим острвима), на један спрат, празна још од лане, кад се цела једна породица одселила у Америку.
Село је намеравало да започне градњу нове цркве: стара је била премалена. Тражили су дуго клесара који би ископао камење из каменолома (којих ту има у изобиљу) док нису успели да наговоре овог старог, искусног клесара. Он се одазвао после много размишљања, највише стога: што је у граду на копну радио под туђом управом, па му се то није више свидело, а друго, што је тамо његова ћерка шивењем мало зарађивала, па се надао, да ће јој на селу посао ићи боље.