 |
| Драган Алексић |
Ви мислите: чудно живи батерија
Ви мислите: чудно сјаји графит
то беше: све
то беше: изнад свега
даље:
ко први дигне прст има премију
ко први сагне главу види бога
ко први каже реч има дело
то беше то беше
то беше
што то уопште беше
Лабораториј
Свежа жена, као сено
крај акумулатора:
Станите браћо трепетљива,
девет конвертора!
Течан талог на дну стакла –
збир шарених тачака –
жудно жеже жарка жица
варничавих зрачака.
Широм књиге звече шарке
штурих речи числених
Кроз вијуге слива слап се
сетних ставни мислених:
„Солуцио калцил оксисулфурати,
оксигенум Бакси пулвери...“
Смоласт сок се језгру своме врати –
„корнум-корни, арбор-арбори“.
Са дна срца вечан талог –
збир звецкавих верања –
стиже оку, позва очи
збир престрасних смерања.
Свежу жену као сено
крај акумулатора
жудно жеже жарка жица
жустрог конвертора.
Нема коментара:
Постави коментар