Крај безброј срећа ми смо прошлиКо слап што пада у жедан бездан
И неосетно већ смо дошли
Где стаје пут до јуче звездан
Није то међа што избор нуди
Привиде бескраја у клупку нада
То је сад умир где крвник суди
Коначна клопка безболних јада
Прозивка свега што се збило
Врзино коло немоћно да стане
Гашење буна опако сивило
Тишина претње полегла на ране
Све је без звука без шума била
Свевидеће око мотри нас злобно
Ухваћен ухода побеђених сила
Коначна пратња на поље гробно.
1980.
Из тмина враћам пријатеља
Из тмина враћам пријатеља
Што нестаде без жеља и наде
Вадим га из тамног ишчезнућа
Из мрачних рупа у које упаде.
За ову дрскост тражим опроштаје
Што рушим спокој као отпор смрти
Јер желим да је лишим освојеног плена
Унапред слутим какви су отпори.
Каква је судба људских успомена
Издајничко бледило одраз заборава
Нема ко да памти одлазеће
јер их чека верна некошена трава.
Нема коментара:
Постави коментар