Драган Кордић: Тлоцрт птице

(идеограм)

 

                           Борису Врги 

 

Звјездочатац сам и ништарија

који сања о слоновој кости,

о папиру препуном сличних слова.

Та језера што нас опкољавају

највјероватније су рибље јаруге,

потрошене очи будућих ишчитавања.

Тек бољи од најгорих имамо смисла

за шалу

тлоцрт птице, разбибригу лептира.

 

Начети неман

па јој вјеровати

Кад се она издужи никад јој краја!

 

Како почињем писати

кад рука задрхти
и кад се папир отвори
и кад се мир осови
почињем писати

 

почињем липтати а одједном грлице

сламчице сушене траве тамјан

с кућишта изгорјелих

и тада почињем мислити

 

престајем писати

кренем од прве барке

од исхране примитивних племена

од појаве хришћанства па до светог Томе

и Леонарда

од Мајаковског па до рецимо Киша

почиње све тако да се ређа у бескрај

 

наравно

настављам писати

јер више немам о чему мислити

 

и што нашврљам ето то је

ко зна чије

а у сваком словцу

хиљаде година мојега живот