O каквом се ту отпису заправо ради говори и податак о једном директору сплитске књижнице који је рекао како су отписали чак 60 посто фонда, све тзв. четничке и ћириличне књиге. Из тога је јасно да се ту не ради о стандардном отпису, него о идеолошком дјеловању
Пише: Раде Драгојевић
Вишегодишњи рад на скупљању материјала о избацивању књига из хрватских књижница током деведесетих година, који је подузео публицист, преводилац и књижничар Анте Лешаја, на крају је уродио књигом под насловом “Књигоцид – уништавање књига у Хрватској 1990-их”, чији су суиздавачи “Профил” и Српско народно вијеће из Загреба. С аутором разговарамо и о политичкој атмосфери почетком деведесетих која је довела до књигоцида.
