Љубомир Мицић: Хеј Словени

Колика радост
Бели снегови падају у планини моје душе
Вејавице сметови
Голема душа големе планине барбарогенија
Хеј Словени
Некад су ваши бркови били исукани јатагани
А ваше верне жене биле су двоцевке кубуре
У давнини људождери
Увек крвопије
Од искона наша песма је смртоносна љубав

Триста му громова
Само напред
Нек свуда лудо брекћу наше револуције
Да осете и богови мртваци
Како љуто пеку старе ране
У новим грудима варварских поколења!

Љубомир Мицић: Сватови

У ноћ јуре црна кола и свилени атови
у ноћ јуре моје драге весели сватови
                         крај мене.
А над њима моју свету тугу
вози небом седам тужних звезда
                  у сребрној кочији

Дневник заблуда: Мицић и зенитизам

Средиште уметничких догађања у Београду двадесетих година 20. века био је интелектуални круг уметника који су се окупили око часописа "Зенит". Зенитисти су имали одлучујући утицај на формирање модернизма у Србији. Оснивач и идеолог покрета и часописа "Зенит" био је Љубомир Мицић, песник, критичар и полемичар, стуб и предводник југословенске авангарде. Први број "Зенита" објављен је у Загребу 1921., а редакција је већ 1923. због оштрих реакција у јавности била присиљена да се пресели у Београд. Мицић је био контроверзна личност. Бескрупулозни полемичар, са ставовима који су довели до нарушавања односа са Милошем Црњанским, Растком Петровићем, Душаном Матићем, Станиславом Винавером, Бошком Токином.