"Дани патријарха Варнаве" које организује СКЦ „Патријарх Варнава“ настављени
су у сали СО Пљевља промоцијом Зборником радова „Насиље над српским језиком“ у издању
Српског народног вијећа.
O књизи су говорили: Ђорђе Брујић, књижевник, Милица
Бакрач, професорица српског језика, Радмила Митрић-Матовић, професорица електротехнике
и Миленка Цица Чоловић, књижевница.
- Овај зборник „Насиље над српским језиком“ посвећен
је 27 професора који су у знак протеста због преименовања српског језика најприје
у матерњи, а потом у црногорски, напустили посао да би због тога били проглашени
државним непријатељима, саслушавани у полицији, прогоњени из школских дворишта.
Остали су на улици без елементарне егзистенције. Између хљеба и језика, како каже
једна синтагма, изабрали су језик - казао је Ђорђе Брујић и додао да су српским
језиком писали и сви црногорски владари од Ђурђа Црнојевића до краља Николе.
По ријечима Милице Бакрач наш српски језик, наше
писмо је записивано од Ћирила и Методија до данашњег дана и када смо пребивали кроз
насјуровија времена.
- Бивали смо покоравани, отете земље, спаљених
кућа и савардака. Под надницом и на туђој њиви, али смо именице: господ, хљеб, род,
породица, Срб изговарали на свом језику, а они описмењени их записивали. Зато смо
и опстајали потврђујући да велики народи пишу пишу на свом писму житија својих светаца
, своја јеванђеља, књиге староставне, своје историје, династије, родослове, дубоко
свјесни да смо неко и да нисмо ничији. Шта се догодило српском језику толико вјекова
након светог Симеуна и Светог Саве? Усјековање имена због кукавичког пира и стварања
новог, лажног лингвистичког идентитеа једног малог народа... Српски језик траје
у кућама, нашим књигама, ћириличним здањима и издањима. На здравље и на спасење
српском језику, во вјеки вјеков! – поручила је Бакрач.
Радмила Митрић - Матовић је подсјетила на догађаје
од 2004. године када је Савјет за опште образовање донио Одлуку о преименовању српског
језика и кјижевности у матерњи.
- Тада се нас 26 професора из Никшића и Вуко Вељаш
из Херцег Новог супроставило спровођењу те одлуке. Одбили смо да изводимо
наставу, јер смо увидјели и разумјели то као једно преломно решење до укидања имена
српког језика у школама, а касније и у Уставу као службеног језика. Не оптужујем
своје колеге у школама, нити им замјерам, али сматрам да су били позвани и прозвани
учитељи, професори српског језика, сви просветни радници. За садашњи положај и стање
српског језика у Црној Гори одговорни су сви говорници српског језика. Нису смјели
и нису имали право да остану по страни и да ћуте. Мислим да се ни опозицине странке
нису снашле и својим чињењем и нечињем допринијеле су садашњем статусу српског језика.
Између плате и професионалног и моралног достојанства, ми смо изабрали ово
друго – закључила је Матовић.
Миленка Цица Чоловић је нагласила да се у последњих
неколико година на просторима бивше државе догађа нечувена голгота српског језика,
кога како каже, властодржачке политике бивших република черече и черупају правеће
некакве своје, хибридне језике, истоимене са новонасталим државицама.
- У Црној Гори се у том послу отишло најдаље. Проглашен
је црногорски језик, иако је у вријеме извођења тог посла српски језиком у Црној
Гори говорило преко 60 одсто становништва. У школама, дневницима и свједочанствима
стоји четвороимени: црногорски-српски-босански-хрватски језик и књижевност, за шта
нема примјера нигдје у свијету. С језиком се прогони и ћирилично писмо иако је на
њему исписано наше цјелокупно културно-историјско наслеђе – сматра Чоловић.
Веселин Матовић, оснивач
и предсједник Актива отпуштених професора српског језика захвалио је Српском националном
савјету који објавио Зборник као и свим људима који су давали подршку. (Пљеваљске новине)
Нема коментара:
Постави коментар