Ускочка песма
Све чешће сте у мојим ранама
Крајишници — о, ваша страхота!
Мене носи божанска помама,
Зла судбина вашега живота.
У детињству нисам много знао,
А немир је био много већи —
Несвесно сам на вас подсећао
И хтео се баш тога одрећи.
Сад зрачите као драге гатке,
Као вино и хлеб свакодневни,
Ваше муке — о, како су слатке,
Како светле и пристају мени.
Прве речи које изговарам
Саздане су од вашега лика.
Ја не градим, ја звучно разарам,
Ја сам ропац после вашег крика.
Вас ће бити и над мојим гробом,
Вас ће бити кад ми звезде зађу,
Кад, напокон, рашчистим са собом —
Пола капи росе
На ивици жутој зеленога листа,
Пола капи росе сувим златом блиста.
У то пола капи све је живо стало,
У њој јасно видим и мог бића мало
Кроз пола драгуља којег сјај одаје,
Пратим моје снажне, складне завеслаје
Што за ток не маре, као ни за реку,
И што, уз матицу, моћну воду секу...
Расањен се тргнем, прожежен до бола,
Што кап није цела, што је капи пола,
Што због тежег дела, виши закон склада!
Цела кап, са листа, почиње да пада.
Нема коментара:
Постави коментар