Пресек савременог српског песништва у Црној Гори

Трибина Микрокозма Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори успела је у свом досадашњем раду да представи особену врсту пресека савременог песништва у Црној Гори:

- обзнанила је могућност увида у разнолике поетичке оријентације;

- показала богатство поетолошких искустава и аутопоетичких ставова;

- открила маргинализовану и са јавне књижевне, одоносно културне сцене, скрајнуту песничку енергију, српски језик, ћирилично писмо; доживљај, језичке слике света, времена, начина исказивања... дакле, ону димензију стварности која је потискивањем, перфидним прећуткивањем и агресивним минимизирањем доспела у домен књижевности бараке.

Матица српска – прва адреса српске културе и Његош – прва и јединствена адреса поезије, омогућили су српском песништву и српском песнику достојанствени и елитистички простор деловања као и поуздани увид у стање саме основе нашег духовног развоја у чему се налази и клица нашег будућег духовног опстанка.

Учесници Трибине Микрокозма били су истакнути песници чије дело спада у саме врхове српске књижевности на свеобухватном простору српског језика: Ранко Јововић, Миодраг Трипковић, Гаро Јовановић, Будимир Дубак, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Веселин Ракчевић, Перивоје Поповић, Илија Лакушић, Новица Ђурић, Нада Д. Павићевић, Вишња Косовић, Влајко Ћулафић, Војислав Караџић, Славко Живковић, Ранислав Ачковић, Слободан Чуровић, Дарко Јововић, Милица Бакрач, као и прозаисти Миодраг Вуковић и Мирко Ракочевић.

Гостовали су и песници из Београда – Миодраг Јакшић, Милосав Тешић, академик САНУ и Миодраг Раичевић.

Песници различитог сензибилитета Ђорђе Брујић ( 1967) и Богић И. Булатовић( 1974), учесници Трибине Микрокозме 7, сопственом песмом пред стваралачким изазовом и изазовом времена у коме настају њихове песме, показали су градацијску скалу рафиниране осећајности, од меланхолије Душана Васиљева ( Ђ. Брујић) до беспоговорне жестине ( Б. Булатовић).

„Песник Ђорђе Брујић је аутор чији је писхолошки профил благе и ненаметљиве природе на идеалан начин пресељен у сам амфитеатар текста пјесама, чинећи их до те мере међусобно упоредивим да се о правим природама, и текста и аутора, скоро увек можемо без грешке распитати у тим опозиционим чињеницама. Његова поезија се појавила као ријетка и светла тачка , која би у брзопотезној метафори могла бити проглашена за звијезду, способну да у овдашњем јаловом књижевном искуству засвијетли два пута снажније „- истиче Ранислав Ачковић након ишчитавања „ Брујићеве песничке књиге „Улица за самоћу.“

У поезији Богића Булатовића комеша се и говори судбина – живот једног народа са коријенима анатичког. Његове пјесме су рођене под звијездама. И поред великог напора да сакрије своје сузе, невидљивим сузама плаче ова поезија. Овај живи споменик човјеку чија је матица угрожена „ – записао је Ранко Јововић у поговору збирке „ Влашке песме“. )

Желим да подсетим уважено читатељство да је Матица српска основана далеке 1826. године у Пешти, у Новом Саду 1864. године, с намером „ да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то сада и одсада без престанка за свагда“ – што с несмањеним уверењем у моћ и значај јавно изговорене речи – песме/ поезије и Књиге Србске и чини Трибина Микрокозма Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

 

Милица Краљ