У Београду, у организацији Српског националног савјета и Удружења књижевника Србије промовисан је зборник Заштита идентитета српског народа у Црној Гори коју је издала Књижевна задруга Српског народног вијећа из Подгорице.
Сала Удружења књижевника Србије у Француској 7, у Београду, била је мала да прими све поштоваоце овакво вриједног дјела. Зборник Заштита идентитета српског народа у Црној Гори у издању Српског националног савјета остаје као свједочанство о страдању Срба у Црној Гори. Попис становништва, проблеми са српским језиком у Црној Гори, напади на Митрополију црногорско-приморску, положај српских НВО и грађана српске националности у Црној Гори – све су то процеси који говоре о једном: бити данас Србин у Црној Гори је посебна категорија, категорија обесправљених људи. Зато је ово зборник о страдању, закључили су његови промотери: академик Коста Чавошки, проф. др Мило Ломпар, проф. др Часлав Копривица, др Момчило Вуксановић и дипломирани правник Владан Глишић.
Проф. др Часлав Копривица је казао да су Срби и Црној Гори у тешкој позицији, јер немају своја права.
„Будући да су интереси Срба у Црној Гори, по природи ствари и инерцији, понашање опозиције која пристаје на такве реалности, учлањење у НАТО пакт, која пристаје на кривотворење и друго, чини ми се да то не иде у прилог репрезентовању правих Срба у Црној Гори тако да се поставља питање ко и како ће их репрезентовати у институцијама система“, рекао је Копривица.
Ово је зборник који у себи сведочи и један континуитет и један дисконтинуитет, казао је Владан Глишић.
„Континуитет је у томе што јавне личности, познати српски интелектуалци широм српских земаља (дакле, не само из Црне Горе) настављају у складу са најбољим традицијама нашег народа да реагују на све напада на своје сународнике без обзира у којој држави се то дешава („све ме ране мога рода боле“). Дисконтинуитет је у томе што сада имамо и озбиљан број озбиљних организација, како се то зове „невладиних“, које поред акције солидарности овога пута осмишљавају и оригиналан и креативан начин да борба за права српског народа у 21. веку буде таква да допринесе решењу и да допринесе да следећи пут у неком другом режиму и на неком другом простору престанемо да будемо само они који протестују, само они који реагују већ да српске организације, српски интелектуалци и најзад цео наш народ буду активни творци своје судбине – да најзад после низа пораза остваримо и неку тако благотворну и тако насушно потребну победу”, казао је Глишић
Како је могуће да нам недостаје зрно рационалности у правцу општег циља, ријечи су Проф. др Мила Ломпара.
„Срби у Црној Гори заслужују универзални однос, оно што припада другима треба да припада и Србима. Несхватљиво је и необразложено како је могуће да српске странке нису сачувале српски језик у Црној Гори. Српске странке су потпуно неспособне и зато није крив нико споља што не могу да артикулишу елементарне интересе“, закључио је Ломпар.
Проф. др Коста Чавошки тврди да проблем Срба у Црној Гори постоји од 1992. године, и да то није само ствар елите у Црној Гори већ и српске интелектуалне елите у Београду.
„Наводне просрпске странке у Црној Гори ништа не чине. Ту је жариште проблема. Видјећемо како ће се многима судити кроз 30 година. За многе људе ће се користити израз издајник, или отуђени Србин, или нешто још горе“, казао је Чавошки.
Др Момчило Вуксановић је објаснио да у Црној Гори постоји озбиљан проблем српског идентитета, и додао да је Зборник штампан како би остало свједочанство за шта се и ко у Црној Гори залагао у вријеме када се Срби боре за голи опстанак и очување свог идентитета.
„У том смислу смо прошле године одржали пет округлих столова, скупова и савјетовања, на којима су биле теме од пописа становишта, одлуке да се српски језик избаци из Образовног система Црне Горе, и како заштитити српски национални идентитет у Црној Гори, гдје Срба (према последњем попису) има око 30 одсто“, казао је Вуксановић, подсјећајући да у Црној Гори нема већинског народа, те да су само Срби политичка мањина. „Све националне заједнице су увијек биле дио већине. Биле су дио већине када се Црна Гора одвајала од заједничке државе; када се доносио Устав Црне Горе; када се формирала власт, итд.“, рекао је Вуксановић.
Учесници и промотери Зборника Заштита идентитета српског народа у Црној Гори су сагласни да је зборник вриједно свједочанство које позива на размишљање.
Сала Удружења књижевника Србије у Француској 7, у Београду, била је мала да прими све поштоваоце овакво вриједног дјела. Зборник Заштита идентитета српског народа у Црној Гори у издању Српског националног савјета остаје као свједочанство о страдању Срба у Црној Гори. Попис становништва, проблеми са српским језиком у Црној Гори, напади на Митрополију црногорско-приморску, положај српских НВО и грађана српске националности у Црној Гори – све су то процеси који говоре о једном: бити данас Србин у Црној Гори је посебна категорија, категорија обесправљених људи. Зато је ово зборник о страдању, закључили су његови промотери: академик Коста Чавошки, проф. др Мило Ломпар, проф. др Часлав Копривица, др Момчило Вуксановић и дипломирани правник Владан Глишић.
Проф. др Часлав Копривица је казао да су Срби и Црној Гори у тешкој позицији, јер немају своја права.
„Будући да су интереси Срба у Црној Гори, по природи ствари и инерцији, понашање опозиције која пристаје на такве реалности, учлањење у НАТО пакт, која пристаје на кривотворење и друго, чини ми се да то не иде у прилог репрезентовању правих Срба у Црној Гори тако да се поставља питање ко и како ће их репрезентовати у институцијама система“, рекао је Копривица.
Ово је зборник који у себи сведочи и један континуитет и један дисконтинуитет, казао је Владан Глишић.
„Континуитет је у томе што јавне личности, познати српски интелектуалци широм српских земаља (дакле, не само из Црне Горе) настављају у складу са најбољим традицијама нашег народа да реагују на све напада на своје сународнике без обзира у којој држави се то дешава („све ме ране мога рода боле“). Дисконтинуитет је у томе што сада имамо и озбиљан број озбиљних организација, како се то зове „невладиних“, које поред акције солидарности овога пута осмишљавају и оригиналан и креативан начин да борба за права српског народа у 21. веку буде таква да допринесе решењу и да допринесе да следећи пут у неком другом режиму и на неком другом простору престанемо да будемо само они који протестују, само они који реагују већ да српске организације, српски интелектуалци и најзад цео наш народ буду активни творци своје судбине – да најзад после низа пораза остваримо и неку тако благотворну и тако насушно потребну победу”, казао је Глишић
Како је могуће да нам недостаје зрно рационалности у правцу општег циља, ријечи су Проф. др Мила Ломпара.
„Срби у Црној Гори заслужују универзални однос, оно што припада другима треба да припада и Србима. Несхватљиво је и необразложено како је могуће да српске странке нису сачувале српски језик у Црној Гори. Српске странке су потпуно неспособне и зато није крив нико споља што не могу да артикулишу елементарне интересе“, закључио је Ломпар.
Проф. др Коста Чавошки тврди да проблем Срба у Црној Гори постоји од 1992. године, и да то није само ствар елите у Црној Гори већ и српске интелектуалне елите у Београду.
„Наводне просрпске странке у Црној Гори ништа не чине. Ту је жариште проблема. Видјећемо како ће се многима судити кроз 30 година. За многе људе ће се користити израз издајник, или отуђени Србин, или нешто још горе“, казао је Чавошки.
Др Момчило Вуксановић је објаснио да у Црној Гори постоји озбиљан проблем српског идентитета, и додао да је Зборник штампан како би остало свједочанство за шта се и ко у Црној Гори залагао у вријеме када се Срби боре за голи опстанак и очување свог идентитета.
„У том смислу смо прошле године одржали пет округлих столова, скупова и савјетовања, на којима су биле теме од пописа становишта, одлуке да се српски језик избаци из Образовног система Црне Горе, и како заштитити српски национални идентитет у Црној Гори, гдје Срба (према последњем попису) има око 30 одсто“, казао је Вуксановић, подсјећајући да у Црној Гори нема већинског народа, те да су само Срби политичка мањина. „Све националне заједнице су увијек биле дио већине. Биле су дио већине када се Црна Гора одвајала од заједничке државе; када се доносио Устав Црне Горе; када се формирала власт, итд.“, рекао је Вуксановић.
Учесници и промотери Зборника Заштита идентитета српског народа у Црној Гори су сагласни да је зборник вриједно свједочанство које позива на размишљање.
Ивана Туровић (Српске новине ЦГ)
Нема коментара:
Постави коментар