Потпуна дискриминација српског пјесника у Црној Гори прогнала га је у посебан вид егзила у простор књижевности бараке или катакомбне књижевности
Књижевна трибина «Ријеч» која окупља српске пjеснике у Црној Гори, изражава протест због дугогодишњег стања својеврсног апартхејда или гета у комe се налази.
Више од десет година, након драматичне подjеле на политичкој сцени Црне Горе, српски писци, српски језик и српска књижевност налазе се у егзилу. Књижевност која се ствара на српском језику прећутана је, скрајнута на маргину, минимизирана и под константним обликом цензуре.
Политичка, медијска, културна цензура потпуно је одстранила српског пjесника и српску књижевност са јавне књижевне сцене у Црној Гори.
Књижевне манифестације: Барски љетопис, Ратковићеве вечери поезије, Трг пјесника у Будви, Подгоричко културно љето, Децембарски дани културе... више од деценију одвијају се без српских пjесника из Црне Горе.
Књижевни часописи: «Стварање» (65 година трајања), «Српски југ», «Слово»... ни на једном конкурсу Министарства културе нису добили ни цент. Медијску цензуру – односно изолацију српске књижевности арогантно и константно спроводе: Јавни сервис Радио - телевизије Црне Горе, дневни лист, «Побједа» - гласила која финансирају грађани, а самим тим и српска популација у Црној Гори, што значи и српски писац.
Громогласна постреферендумска демократичност није обухватила и српског пјесника; напротив, вид цензуре појачан је намjером брисања, тј. преименовања српског језика (већинског, чак и по недавно спроведеном попису), нападима на Митрополију црногорско – приморску, и идеолошким кривотворењем и фалсификовањем традицијског духовног наслеђа. Потпуна дискриминација српског пјесника прогнала га је у посебан вид егзила у простор књижевности бараке или катакомбне књижевности.
Поништавањем идентитета и интегритета српског народа, српског језика и српске књижевности, дежурна идеолошка цензура створила је и ствара нови, једнозначни, искључиво црногорски културно- државни простор, очишћен од српског имена.
У оквиру данашњег свјетског пјесничког протеста, а у средишту трагичне врсте прогонства у коме се налазе - српски пјесници у Црној Гори исказују побуну, глас протеста, вјерујући у снагу јавно исказане ријечи, у снагу њене високе естетике и ненарушиве етике.
Потписници:
Гаро Јовановић
Милица Краљ
Ђорђе Брујић
Бећир Вуковић
Ранко Јововић
Перивоје Поповић
Веселин Ракчевић
Новица Ђурић
Желидраг Никчевић
Ранислав Ачковић
Трипко Драганић
Божо Вучић
Драшко Вулевић
Јован Дујовић
Нема коментара:
Постави коментар