Грме воде, невјесто моја
махнитају док држим
весло у руци
А ти си далеко од мора
невјесто моја грешна
ноћ је под маслином - тотемом
и не доноси мир
ни вјетар
ни сјеверна звијезда
Грме воде
клобучају као крв
и бацам се у њих
као на твоја бедра
не бих ли опет чуо
јеку бубњева
не бих ли опет чуо
топот азијске хорде
и твој врисак
негдје из дима и ватре
Гаро Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар