уторак, 5. јул 2016.

Kњигa Ђорђа Брујића представљена у Никшићу

У просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства „Св. Георгије” у Никшићу одржана је промоција књиге „Последњег дана вече” Ђорђа Брујића која је недавно награђена књижевном наградом „Видовданска повеља“. Промоција књиге, чији је издавач Књижевна задруга Српског националног савјета, одржана је у оквиру трибине „Свободијада” Удружења књижевника Црне Горе. О Брујићевој књизи говорили су књижевник Радислав Гардашевић и пјесникиња Милица Бакрач, иначе уредница трибине. Гост вечери била је млада пјесникиња из Никшића Николина Ћеранић која је недавно у Београду освојила трећу награду „Драгомир Брајковић“ за поезију. 
Говорећи о Брујићевој књизи, књижевник Радислав Гардашевић је казао да је она свједочанство страдања једног народа и да је конципирана тако да се може читати и као поема.
Пјесникиња Милица Бакрач оцијенила је да се у књизи „Последњег дана вече“ осликава страдање свеукупног српског народа и да су сеобе постале неодвојив дио нашег народног бића.
Брујић је до сада објавио шест збирки поезије, а приређивач је и књига „Савремено пјесништво код Срба и Хрвата” и „Избор из руске поезије друге половине 20. вијека”. (Српске новине)

уторак, 28. јун 2016.

Видовданска награда Ђорђу Брујићу

 
Књижевну награда Видовданска повеља уручена је књижевнику Ђорђу Брујићу за књигу поезије ,,Последњег дана вече“ , коју је објавила Књижевна задруга Српског националног савјета.
Видовданску повељу за књижевно дјело добио је Слободан Вучинић, док је ,,Видовданска ријеч“ уручена уредници културне рубрике Дана Вери Самолов.
Захвалница Трибине “Ријеч“ УКЦГ додијељена је Духовном центру „Симеон Мироточиви“ , институцији која је омогућила да се чује ријеч чланова Удружења књижевника Црне Горе и која је обескућеном писцу пружила адресу и кров над главом.

субота, 25. јун 2016.

Лауреати Ђорђе Брујић и Слободан Вучинић

Видовданска повеља за 2016. годину за свеукупан књижевни рад припала је књижевнику Слободану Вучинићу, док је Ђорђе Брујић ово угледно признање добио за збирку поезије „Последњег дана вече”, чији је издавач Књижевна задруга Српског националног савјета. Ову одлуку донио је једногласном одлуком жири у саставу јереј Предраг Шћепановић, представник Црквене општине Подгорице, Бећир Вуковић и Милица Краљ (предсједница), на састанку одржаном 22. јуна. 

четвртак, 12. мај 2016.

Пјесничко безмолвије и непрегледни простор ријечи

(О књизи Чтенија Ивана Негришорца)

Иван Негришорац, Драган Алорић, Ђорђе Брујић, Момчило Вуксановић, Селимир Радуловић и Будимир Дубак
 
Када се пред читаоцем нађе нова књига, као што је пред нама нова књига Ивана Негришорца Чтенија, чини му се да би у тренутку док је суочен са несагледивим пјесничким морем, најспасоносније било када би могао да чује шта сам аутор каже о себи, да ослушне како би сам пјесник себе дефинисао и макар у назнакама покушао да му објасни шта је, и зашто је баш то и тако (на)писао. Сартрово појашњење: Читалац све тек мора учинити и све је за њега већ учињено, не дјелује баш охрабрујуће, иако прецизно дефинише принцип креативног читања и однос читаоца спрам текста. Тако обесхрабрен, читалац може да закључи да он у ствари није слободан, него супротно очекивању још више и дубље заробљен.

уторак, 13. октобар 2015.

Из нигде ка ускоро

На сигурном смо док нас не пробуде.
Онда време почиње да се одваја из песка
већ тврдо утабаног и телесног
од нашег корачања
низ друм увијен у бескрајну спиралу
што нас води кроз прибежишта и сенице,
као кроз међуречи,
све нестварније и неуверљивије,
из нигде ка ускоро,
слепе, док лебдимо између треба и ништа...
Како онда да назовем ово што ме попут пређашњости испуњава:
Кајање у тек наговештеној слободи
или премрежени сан о изласку
после кога ћемо бројати године,
кап по кап, док траје пут и огледало
из чије облости трепере очи
остављене
да гледају оно што ће после нас
кроз овај свет да промине,
док се и само не угаси,
прелазећи из једне пролазности у другу,
делећи се у трагове наговештених мириса
са којима у сопствено утичемо,
као река у талас по талас мора,
па онда све дубље, па онда све даље,
померајући се вал по вал...
Из светлости пешчаног нам тела у модру дубину невидљивог.

Ђорђе Брујић

недеља, 24. мај 2015.

"Црногорским језиком" руше српски идентитет

 
Прогоном ћирилице покушава се доказати да је латиница писмо такозваног црногорског језика, упркос законским и уставним дефиницијама којима се, наводно, гарантује равноправност два писма - упозорава српски писац из Црне Горе Ђорђе Брујић 

Разговарао: Тихомир Бурзановић
 
Подгорица, 24. маја - Српски писац Ђорђе Брујић упозорава да се стварањем "црногорског језика" директно удара у темеље српског идентитета у Црној Гори. 
"Прављење новог `језика` садржи у себи двије компоненте - језик и политику, па је слично другим `језицима`, који су у посљедњих двадесетак година настајали из српског, напримјер бошњачком, нови језик у првом реду политички, што значи да је назван по имену државе", каже Брујић у интервјуу Срни. 

уторак, 19. мај 2015.

Љубомир Мицић: Сватови

У ноћ јуре црна кола и свилени атови
у ноћ јуре моје драге весели сватови
                         крај мене.
А над њима моју свету тугу
вози небом седам тужних звезда
                  у сребрној кочији