Пјесничко безмолвије и непрегледни простор ријечи

(О књизи Чтенија Ивана Негришорца)

Иван Негришорац, Драган Алорић, Ђорђе Брујић, Момчило Вуксановић, Селимир Радуловић и Будимир Дубак

 

Када се пред читаоцем нађе нова књига, као што је пред нама нова књига Ивана Негришорца Чтенија, чини му се да би у тренутку док је суочен са несагледивим пјесничким морем, најспасоносније било када би могао да чује шта сам аутор каже о себи, да ослушне како би сам пјесник себе дефинисао и макар у назнакама покушао да му објасни шта је, и зашто је баш то и тако (на)писао. Сартрово појашњење: Читалац све тек мора учинити и све је за њега већ учињено, не дјелује баш охрабрујуће, иако прецизно дефинише принцип креативног читања и однос читаоца спрам текста. Тако обесхрабрен, читалац може да закључи да он у ствари није слободан, него супротно очекивању још више и дубље заробљен.

Из нигде ка ускоро

На сигурном смо док нас не пробуде.
Онда време почиње да се одваја из песка
већ тврдо утабаног и телесног
од нашег корачања
низ друм увијен у бескрајну спиралу
што нас води кроз прибежишта и сенице,
као кроз међуречи,
све нестварније и неуверљивије,
из нигде ка ускоро,
слепе, док лебдимо између треба и ништа...
Како онда да назовем ово што ме попут пређашњости испуњава:
Кајање у тек наговештеној слободи
или премрежени сан о изласку
после кога ћемо бројати године,
кап по кап, док траје пут и огледало
из чије облости трепере очи
остављене
да гледају оно што ће после нас
кроз овај свет да промине,
док се и само не угаси,
прелазећи из једне пролазности у другу,
делећи се у трагове наговештених мириса
са којима у сопствено утичемо,
као река у талас по талас мора,
па онда све дубље, па онда све даље,
померајући се вал по вал...
Из светлости пешчаног нам тела у модру дубину невидљивог.

Ђорђе Брујић

"Црногорским језиком" руше српски идентитет

 

Прогоном ћирилице покушава се доказати да је латиница писмо такозваног црногорског језика, упркос законским и уставним дефиницијама којима се, наводно, гарантује равноправност два писма - упозорава српски писац из Црне Горе Ђорђе Брујић 

Разговарао: Тихомир Бурзановић

 

Подгорица, 24. маја - Српски писац Ђорђе Брујић упозорава да се стварањем "црногорског језика" директно удара у темеље српског идентитета у Црној Гори. 

"Прављење новог `језика` садржи у себи двије компоненте - језик и политику, па је слично другим `језицима`, који су у посљедњих двадесетак година настајали из српског, напримјер бошњачком, нови језик у првом реду политички, што значи да је назван по имену државе", каже Брујић у интервјуу Срни. 

Љубомир Мицић: Сватови

У ноћ јуре црна кола и свилени атови
у ноћ јуре моје драге весели сватови
                         крај мене.
А над њима моју свету тугу
вози небом седам тужних звезда
                  у сребрној кочији

Ђорђе Брујић: Песма

                         * * *
Изникне ли под овим зидом младица
жилицама ће нам светлост закрилити
да заборављени будемо
и да нам се исход из света у свет препречи,
да нам прасиновљев грех буде
у црно окренут прозор,
наше ништа у нама
и мировање између две стене
о чијем постојању сазнајемо
тек кроз живот мора,
плавог од детиње невиности
и сивог од наше измаштане слободе.
Добар је овај простор иза зида, и сигуран.
За њим нам може цветати говор,
прича која претходи тишини;
Умиљат говор о почетку стварања
и преливању из одласка у повратак;
О сенци заробљеног човека
који у себе унутрашњег гледа
и ослушкује благ морски поветарац
што струји преко снених слика,
док се испод нагореле таванице
премешта из једног у други угао
запаљене куће.

Азбучник кумстава и цицваре

 

Најчудније волове у селу имао је Мићо Илибашић, он је с њима разговарао, возили су га тамо где је требало а није им рекао, чекали доле у потоку, испод врбе и сатима ако треба, одлазили кући сами, кад би Мићо навраћао код некога на ракију. Све ово, детаљно, врло сликовито, уз спомињање и других волова у селу, налази се под одредницом В.

Уручене награде УНЦГ најбољим новинарима за 2014.

У просторијама Удружења новинара Црне Горе у Подгорици уприличена je свечаност на којој су додијељене традиционалне награде најбољим новинарима у 2014. години.
Сагласно дан раније донијетој одлуци жирија, који је одлучивао у саставу Гојко Кнежевић (предсједник), Горан Бјелановић и Раде Вукићевић (чланови), награда за животно дјело „Вељко Влаховић“ додијељена је Горици Милошевић, дугогодишњој  новинарки и уредници Радија Црне Горе.  Њој је признање уручио предсједник Удружења новинара Новица Ђурић.Предсједник жирија за додјелу престижних награда  најстарије и најмасовније  новинарске асоцијације у Црној Гори Гојко Кнежевић,прву годишњу награду уручио је уредници региона дневног листа „Дан“ Љиљани Челебић, док је награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ припала Горану Ћетковићу, новинару редакције портала ИН4С. Друга и трећа годишња награда припале су Ђорђу Брујићу, новинару магазина „Српске новине“, и Сенки Поповић, дописници Радија Црне Горе са Жабљака.