недеља, 24. мај 2015.

"Црногорским језиком" руше српски идентитет

 
Прогоном ћирилице покушава се доказати да је латиница писмо такозваног црногорског језика, упркос законским и уставним дефиницијама којима се, наводно, гарантује равноправност два писма - упозорава српски писац из Црне Горе Ђорђе Брујић 

Разговарао: Тихомир Бурзановић
 
Подгорица, 24. маја - Српски писац Ђорђе Брујић упозорава да се стварањем "црногорског језика" директно удара у темеље српског идентитета у Црној Гори. 
"Прављење новог `језика` садржи у себи двије компоненте - језик и политику, па је слично другим `језицима`, који су у посљедњих двадесетак година настајали из српског, напримјер бошњачком, нови језик у првом реду политички, што значи да је назван по имену државе", каже Брујић у интервјуу Срни. 

уторак, 19. мај 2015.

Љубомир Мицић: Сватови

У ноћ јуре црна кола и свилени атови
у ноћ јуре моје драге весели сватови
                         крај мене.
А над њима моју свету тугу
вози небом седам тужних звезда
                  у сребрној кочији

субота, 11. април 2015.

Ђорђе Брујић: Песма

                         * * *
Изникне ли под овим зидом младица
жилицама ће нам светлост закрилити
да заборављени будемо
и да нам се исход из света у свет препречи,
да нам прасиновљев грех буде
у црно окренут прозор,
наше ништа у нама
и мировање између две стене
о чијем постојању сазнајемо
тек кроз живот мора,
плавог од детиње невиности
и сивог од наше измаштане слободе.
Добар је овај простор иза зида, и сигуран.
За њим нам може цветати говор,
прича која претходи тишини;
Умиљат говор о почетку стварања
и преливању из одласка у повратак;
О сенци заробљеног човека
који у себе унутрашњег гледа
и ослушкује благ морски поветарац
што струји преко снених слика,
док се испод нагореле таванице
премешта из једног у други угао
запаљене куће.

уторак, 24. март 2015.

Азбучник кумстава и цицваре

 
Најчудније волове у селу имао је Мићо Илибашић, он је с њима разговарао, возили су га тамо где је требало а није им рекао, чекали доле у потоку, испод врбе и сатима ако треба, одлазили кући сами, кад би Мићо навраћао код некога на ракију. Све ово, детаљно, врло сликовито, уз спомињање и других волова у селу, налази се под одредницом В.

среда, 28. јануар 2015.

Уручене награде УНЦГ најбољим новинарима за 2014.

У просторијама Удружења новинара Црне Горе у Подгорици уприличена je свечаност на којој су додијељене традиционалне награде најбољим новинарима у 2014. години.
Сагласно дан раније донијетој одлуци жирија, који је одлучивао у саставу Гојко Кнежевић (предсједник), Горан Бјелановић и Раде Вукићевић (чланови), награда за животно дјело „Вељко Влаховић“ додијељена је Горици Милошевић, дугогодишњој  новинарки и уредници Радија Црне Горе.  Њој је признање уручио предсједник Удружења новинара Новица Ђурић.Предсједник жирија за додјелу престижних награда  најстарије и најмасовније  новинарске асоцијације у Црној Гори Гојко Кнежевић,прву годишњу награду уручио је уредници региона дневног листа „Дан“ Љиљани Челебић, док је награда за репортажу „Бошко Пушоњић“ припала Горану Ћетковићу, новинару редакције портала ИН4С. Друга и трећа годишња награда припале су Ђорђу Брујићу, новинару магазина „Српске новине“, и Сенки Поповић, дописници Радија Црне Горе са Жабљака.

уторак, 2. децембар 2014.

Иван В. Лалић: Опело за седам стотина из цркве у Глини

1

Нећу да прећутим; зидови су прећутали
И срушили се. Ја, један, носим њих у себи,
Урасле у моју зрелост, неизговорене,
Иструлелих лица. Не могу да их отерам
Из бескрајног стакленог простора ноћи без сна.
Они нису трава. Они куцају, ноћу,
Изнутра, пажљиво, на затреперене прозоре
Мојих очију; сви мртви, и свима су грла
Расцветана у ружу. Не, нећу да прећутим
То насеље у мојој крви, јер ја сам један,
А њих је тада било више од седам стотина.

понедељак, 1. децембар 2014.

Стеван Раичковић: За споменик у Пркосу

 
Не дигосмо ни камен усред рата
А сви смо пали од руку џелата.

Били смо некад људи, деца, жене,
А сада нисмо ни прах, нити сене.
 
И нико од нас ником неће доћи
У неповратној ми лежимо ноћи.
 
Појавимо се каткад у Пркосу
Претворени у траву или росу.

У селу Пркосу, крај Карловца, усташе су 21. децембра 1941. године извршиле покољ српског становништва. Тог дана је од 608 житеља овог села отерано у смрт 470.