Ђорђе Брујић: Једна песма

                        ***

Kада би вредело да заборавим;

јер то што ме у стрепњу мами,

кроз светло у камено срце домовине,

већ ми је учињен сан из кога је најтеже поверовати

у прамен краткотрајне извесности, и повратак;

низ стазе сумњом пошљунчане

као низ речено у неказано, или низ прошло у недоречено

одакле мирише свет под кабаницом

и месечина засени на углу иконе

у којој се у сеобама огледамо,

на рубу лета док се расипамо,

од белих кошчица саздани,

сиви од пешчане судбине

што нас у зрнасти говор закључава,

у презир модар од послушности,

и зелену тишину измаглице.

А земља се раскопчава под корацима

од којих се угибају путеви

ка изласку из језика у новорођење,

кад распознавање света узнемирује

непрозирнобеле зенице

у очима које се не могу склопити од таме,

па гледају све дубље, у очи нам,

и траже црно од ког се сећање обликује:

црно, у које смо одевали голотињу

и цртали квадрат уз квадрат живота,

и обрисе града који је чезнуо да нестанемо.  

Давид Кецман Дако: Слављанска елегија

Гласом да ће све спржити и у бездан потопити,

са свим оним што смо и сном врхом нокта тек дотакли,

над стакленим звоном круже, на искорак сваки мотре,

све до травке лековите, до трепета усред ока.

Пене што се жигосани у јазбине не склањамо,

што у цркви, о јутрењу, и за зверад свећа гори.

У мртваје згомилани, ослепљени да кренемо

где једини проход оста!

Многа копна поравнаше и пустиње узораше,

силна мора замутише и језера исушише,

ал' ова им шака земље, сва од раја усред пакла,

што се сама, к'о од стакла,у невољи распарчала,

свакој шифри измигољи.

Ноћ - над небом, дан - под земљом,

и пред собом сами(м ) – тајна.

Биће да је таква била звезда што нас широм света

од немила до недрага, памтивеком – расељава.

ИНТЕРВЈУ: ДУШАН ИВАНИЋ, историчар књижевности

Лажна монолитност владајуће идеологије

Српска књижевна задруга, у Малој библиотеци, објавила је књигу огледа Душана Иванића (1946), универзитетског професора, историчара српске књижевности, под насловом: „У матици приче” (О делу Јована Радуловића). Професор Иванић је завршио студије српске и југословенске књижевности на Филолошком факултету у Београду, магистрирао је 1975, а докторирао 1986. Био је главни уредник часописа „Књижевна историја”, један од уредника „Енциклопедије српског народа”; сада је уредник за књижевност у „Српској енциклопедији”. Аутор је више књига студија и огледа.

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПРОСВЈЕТЕ И ВСНМ ЗАГРЕБА

Банијски пјеснички кружок

ЗАПИС О ВИСОКОМ СТЕВАНУ

Цијелог живота почетник

Пише: Желидраг Никчевић

Било би веома необично кад би се наши погледи на стваралачку путању и лиске домете Стевана Раичковића битно разликовали. То не би био добар знак, прије свега зато што је ријеч о узорно цјеловитом аутору, са наглашеним квалитетима уједначености и самокритичности – управо оним које сам Раичковић понекад одриче другим пјесницима, рецимо Драинцу, и због којих овлашћени тумачи углавном немају проблема са формулисањем одговарајућих похвала.

Од Косова до Јадовна

(путни записи)

Пише: јеромонах (епископ) Атанасије (Јевтић)

На путу ка Јадовном: Kроз Јасеновац, Банију и Кордун

После обиласка наших Светиња и Мученичких места на Косову, запутили смо се, после извесног времена, на Јадовно у Лици.

О Јадовну је и мислити болно! Оно и именом својим казује много. Јадовно - јад и јадиковка наша, као и Косово, незацељена рана наша. Јадовно је и неизмерна туга и вечита опомена. У оку навире суза, у души трепти бол, а из срца се ипак извија тужно-радосна песма, вековни хришћански тропар: "Мученици Твоји, Господе, у страдању своме венце добише"... Твоји и наши Мученици, Господе, са заједничког нам пута - пута Богочовека.

ИНТЕРВЈУ: ИВАН НЕГРИШОРАЦ, ПРЕДСЕДНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ

Државним насиљем 

против историје и народа 

Супротстављање дукљанских Црногораца и традиционалних  Црногораца врло је поучно и мислим да има озбиљних реперкусија и на ширем, међународном плану. Ако се покаже да државним насиљем и међународном верификацијом резултата таквих акција може успешно да се потпуно преобрати један историјски чврсто утемељен народ, онда су све демонске акције сличнога типа свугде у свету не само могуће него и врло извесне