tag:blogger.com,1999:blog-73405755737074290902024-03-10T03:47:05.297+01:00ЂОРЂЕ БРУЈИЋUnknownnoreply@blogger.comBlogger230125tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-50140050967764674252023-08-10T21:19:00.004+02:002023-08-10T21:22:24.908+02:00Неке просторне димензије у поезије Ђорђа Брујића <div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBjGR_GMbNfw3MH9efVlzZgsT26JLqgyqWut5_sk_j-dsGNp_0HU_WLf6TzCXO4r3UG0QPjLTaVoFqY9WBYiXErX3PCv5yYNUd4TDLTr_7d1drmxzE-HVMfGTcQ5m-PWDMvRzvCR11qrtXkTUXgY2G5BDR6ivfybrnq3WX4l5UFrcGXNHEObtlkmFEvaVw/s941/Djordje%20brujic,%20portret.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="941" data-original-width="518" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBjGR_GMbNfw3MH9efVlzZgsT26JLqgyqWut5_sk_j-dsGNp_0HU_WLf6TzCXO4r3UG0QPjLTaVoFqY9WBYiXErX3PCv5yYNUd4TDLTr_7d1drmxzE-HVMfGTcQ5m-PWDMvRzvCR11qrtXkTUXgY2G5BDR6ivfybrnq3WX4l5UFrcGXNHEObtlkmFEvaVw/s320/Djordje%20brujic,%20portret.jpg" width="176" /></a></div><div style="text-align: justify;">Простор у збирци поезије „Свећа и слово“ (у издаваштву Књижевне задруге Српског народног вијећа) Ђорђа Брујића је подлога за увезивање елемената природе са елементима културе, имајући у виду да се у природи ишчитавају управо историјски процеси, као и да се активирање културног сјећања посредује дјеловањем просторних одредница из природе. <br /> Наиме, иако нам Брујић, с једне стране, простор даје као географски неодређено мјесто, а с друге именује локалитет, простор је често сакрализован или на други начин онеобичен чиме добија посебну димензију у његовој збирци поезије. У самом садржају збирке уочавамо да је пјесникова везаност за просторне димензије и његова специфичност. <br />Чињеница да се у већини наслова пјесама налазе просторне одреднице, даје нам могућност да ову збирку окарактеришемо као особен пјеснички простор. Треба напоменути да у насловима неких пјесама збирке помињу топоними Ловћен, Комоговина, Голиња. Податак да се у топонимима смјештају различити простори, које аутор веже за сакралне и историјске димензије постојања (рука Светог Теодора, капетан Станојевић), указује на начин на који можемо приступити тумачењу и свих осталих назива мјеста на која можемо наићи читајући ову збирку, односно кроз призму историје и културе народа који су у мјестима обухваћеним збирком постојали. <span><a name='more'></a></span> Такође, важна чињеница за интерпретирање Брујићеве поезије је да у његовим описним пјесмама управо дескрипција није најважнија, што значи да је природа полазиште или мотивација за отварање тема о свијету, Богу или разним метафизичким темама. Дакле, природа за Ђорђа Брујића кроз свијет његове збирке јесте спољна слика унутрашњих осјећања, па се тиме предочава свијет Брујићеве поезије као онај који се константно креће од природе ка култури. <br />Бити и постојати у природи за Ђорђа Брујића значи ,,бити распет између два врха, у крхкоме бићуˮ, при чему је посљедица да разумијевање његове природе можемо остварити само кроз призму онтолошке и интроспективне димензије у пјесмама збирке. <br />Такође, будући да се у Брујићевој збирци прожима и преплиће више временских сфера, долазимо до закључка да просторне ознаке постају одраз колективног памћења и историјске судбине једног народа. <br />Стога, просторне одреднице нису пуки конструкти пјесама који остају у свијету поезије, већ постају пут преко којег се на различите начине свијет збирке оживљава и динамизује. Тако, иако дјелују статични и архаични, његови просторни мотиви у односу на човјека самог, откривају важне истине о људском животу и судбини. <br />На општијем плану, наспарам макрокосмоса у збирци постоји микрокосмос, који је предочен кроз унутрашње борбе лирског субјекта са ониме што простор представља: ,,Спушта се кроз тачку на стрмој косини, <br />У чијем је паду потоње изгнанство.“. <br />Тим путем, простор збирке постаје посредник преко којег се лирски субјекат утискује у космос и чиме се унутрашњи свијет лирског субјекта изједначава са њеном огромношћу, што предочава стих: ,,Док ришем облик по Његовој мери/ Злослутим у себи расап материјеˮ. Дакле, простор је начин преко које се може доћи до бројних невидљивих и недокучивих димензија васионе, али и неоткривених тајни нашег унутрашњег бића. <br />Посредством простора, национална историја је ушла у пјесму ,,Жал под облацима на Ловћенуˮ, у којој се опјева величина простора ловћенског врха и око њега, простор који је, историјски и културно везан за славну историју Петровића, односно династију Петровића, који су били важан дио националне историје. <br />Лирски субјект има потребу да истакне дужину трајања историјских трагедија српског народа: ,,Исти је корак, иста је планина/ И иста зима промрзле колонеˮ, а да се ништа није битно промијенило: српски простор је и даље Дунав, чија је сва истина под водом, у дубоким шумама и мирисној љепоти. Стапањем са бројним губицима колектива јавља се и потпуни губитак идентитета лирског субјекта, и то кроз његов јаук у пјесми „Завичајни круг“: ,,Чиста чежња над завичајним кругомˮ. <br />Бирање личног имена да се покаже поништавање личног идентитета у вези је са представом традиционалног човјека ̶ ако човјек у имену, односно идентитету нема Српство, он га нема ни у унутрашњем бићу. Патње које је српски народ био проживио и превалио постају нестварно обезличујуће и разаравајуће, па тако лирски субјекат у кругу промишљања о српској историји напомиње да се ноћ склопила под латицом ока, као збир слова ветрених сеоба, отварајући димензију великих сеоба српског народа. Узалудност сеобе, тј. изневјеравање снова и маштања о будућој земљи у којој српски народ жели да пронађе духовни и физички мир, поентирана је стихом: ,,Из завичаја гдје оста жртвеник/ Да будем своје таме заточеникˮ. Иако у овом анализирању користимо изразе који описују читав народ, неопходно је нагласити да је у Брујићевој поезији визија сеобе увек дата из личног угла једног човека, чиме престаје да буде историјска чињеница, а почиње да бива лична трагедија. <br />Осим националне, евоцирана је и хришћанска традиција, сликом монаха који кроз пјесме „Осовица“ и „Гомирје“ предводе колоне или предочавају слике повезаности са природним просторима мора. Мучна слика истрајавања народа који се промрзао креће у колонама, предочава простор као нераздвојиви елемент трајања људског бића.<br /></div><div style="text-align: justify;">Наведеном анализом збирке Свећа и слово, просторне одреднице се показују довољно широким да обухвате националну историју, историјско памћење, опис пејзажа, као и поетичке рефлексије. Брујићева лирска инстанца која детерминише своје биће у односу на описане предјеле бива биће које је способно да региструје сопствену разложеност, трагичност савременог свијета, као и снагу оностраних димензија кроз опјеване просторне одреднице, чиме постају спајајућа и уједињујућа тачка Брујићевих лирских тема. </div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: right;"><b><i>Меланија Петровић</i></b></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-62615166832162350882023-07-13T19:40:00.008+02:002023-08-11T10:15:02.789+02:00Дуње из копривничког кофера <div style="text-align: center;"><b> (Биљешка уз пјесме Милене Северовић)</b><br /></div><div><br /> </div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIV-IObx1c8mzEOJezMEGmg05pXZqTRDOR36xTt52O_dqZ1NseWkIsSaikjg_mtrIQNoQj3Ve-dDZfCKzQO2szpHDlllf82D-t1zw9O_81XneJwbAacfspsRaXp0Z35NveKOijdv05gg28Rwmok6LLF57wa9BBFptiEq44I4U1QD0cuFKyoR9E3we9058v/s3683/Darinkina%20dunja,%20korice%202.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="3683" data-original-width="2199" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjIV-IObx1c8mzEOJezMEGmg05pXZqTRDOR36xTt52O_dqZ1NseWkIsSaikjg_mtrIQNoQj3Ve-dDZfCKzQO2szpHDlllf82D-t1zw9O_81XneJwbAacfspsRaXp0Z35NveKOijdv05gg28Rwmok6LLF57wa9BBFptiEq44I4U1QD0cuFKyoR9E3we9058v/w239-h400/Darinkina%20dunja,%20korice%202.jpg" width="239" /></a></div><div style="text-align: justify;">Много је градова између Копривнице и Старе Пазове – Загреб, Београд, Манасија, Праг, Франкфурт, Сарајево, Јасеновац... Све један до другога, од Билогоре и Калника до Срема, а никада један другоме даљи. У њима су, ваљда, и сви наши животи, они вансадашњи, некдањи, они чије сјенке још можемо да разаберемо и да их запишемо, као што записујемо слике, од којих се послије прави ситно иње које кроз пјесме удишемо, споро, неспремни на опоре мразне иглице чији нас вршци стиховима из ноћи у ноћ помјерају, хладни, нас саме између двије ријечи. <br />Можда је ово само први утисак, онај који најчешће зна да обмане, након читање нове књиге Милене Северевић „Даринкина дуња“. Када сам прочитао наслов, наприје помислих, потпуно несвјесно, интуитивно, на Дару Секулић. Нису, ваљда, толике сличности међу њима двјема, међу њиховим животима... Затим сам схватио да наслов није у вези са Даром Секулић, али јесте остало, јесу животи, и јесте поезија... Једна с Кордуна, испод Петрове горе, друга испод Калника, а као да имају подударне биографије... Наравно, свака у свом добу и по другом допуштењу. <span><a name='more'></a></span>То вјероватно и јесте разлог, што књигу Милене Северовић не могу доживјети као искључиво „биографску“, без обзира на истину да биографија обличи умјетника, дајући му почетну енергију, макар у оном његовом когнитвном микрокосмосу из кога се касније расцвјетавају галаксије. Не чине ову поезију, дакле, само реминисценције, живот из младости или неки рани мир који нам се даје као благодат у том времену, у ној су примарно они најдубљи коријени човјека на којима би требало да почива вјечита садашњост и да се из тих слојева проказује траг ка сталном уздизању. <br />У таквој поезији све траје. <br />Стога није нужно постављати питања веза, јер везе постоје, макар и начелно, а њихово евентуално заједничко дејство требало би да буде дејство сила усмјерено на исту раван, не би ли макар у таквом сабрању, заједништву, у некој новој пјесничкој литургији, пронашли оно што нас обједињује и чини слободнима у тјеснацу између тла и неба, а прије свега не бисмо ли постали свјесни да се личности зарад поезије можемо одрећи само ако смо ту личност изградили. <br />У складу са тим и поезија Милене Северовић, колико то некога у први мах збуњивало, своје дејство има у збиру антрополошко-метафизичких тачака, које у првом прстену обруче ово пјесништво и његов смисао, а затим, природно, и смисао човјековог постојања. <br />Стваралаштво Милене Северовић, према томе, није само обиље метафора које имитирају човјеков живот, него је оно живот сам. Са друге је стране епифанијска свјетлост која је снажно обасјала пјесничку личност Милене Северовић. Зато би и све остале манифестоване пројаве у овим стиховима требало посматрати као израз, или покушај, да се трајној истини, Ономе који јесте, дода сопствени уздах, и да му се онда, закриљен умјетношћу, макар попут прозбе или вапаја, понуди отворено пјесничко сопство, налик врутку себе унутрашњег. <br />Пјесништво Милене Северовић је, дакле, пјесништво о човјеку, о његовим доживљајима и имагинацијама, о сјећањима и свему ономе што му је иманентно, што га чини таквим, без чега не би могао да постоји, а с чим тешко живи. Реминисценција, као један од дарова вишеструкости и вишедимензионалности људског живота, углавном његове духовне сфере, под чијим се наносима крију претежно недокучива знања, даје овој поезији посебан, додатни онтолошки замах и смисао који у садржају сопствених унутрашњих истина сублимира не само људску духовну природу, него и смисао љепоте и трајности, уопште. <br />Пројектовање доживљеног, сликање „заборављеног“, и стално проживљавање запретаних емоција, творе посебну нит којом је обрубљено пјесништво Милене Северовић. <br />Ако бисмо на моменат занемарили, или тек скрајнули, неке стилске и ритмичке необичности, које, ипак, на Северовићевој специфичан начин увезују сегменте овог стваралаштва у једну цјелину, јасно бисмо видјели да је њено пјесништво, без обзира на низ „страних“ елемената и рефлекса у суштини, или само по себи, модерна поезија. <br />Чак и онда када се пјесникиња „игра“ ширем читалачком аудиторију мање познатим лексичким рјешењима, очигледно је да се не ради о помодарству и повођењу за експериментом по сваку цијену. <br />Увођење управо таквог језичког материјала само је још једна потврда ауторовог „рада у језику“, рада у руднику из чијих се лавирината тешко излази. <br />Модерно се не учи, оно проистиче из развоја свијести, као оно што потпуно природно приморава аутора на трагање за новим облицима изражавања, како би се управо тако стечено искуство, без разлике да ли се ради о унутрашњем или спољашњем свијету, што лакше приближило умјетничкој суштини човјека. <br />Ништа се, рекли смо, у овој поезији не дешава случајно. И онда када је, наизглед, потпуно „херметична“, када се губи она јасна и очекивана линија смисла, она је у својој суштини дубоко мотивисана, а стилску цјеловитост најбоље препознајемо у „глатком“ и гипком пјевању, у сигурном стиху и потпуно природном току мисли. <br />Пробраном лексиком и разноликошћу мотивских кругова, Милена Северовић тако изграђује чврсту конструкцију своје поезије, кроз коју пажљиво испољава сопствене емоције, сопствена схватања, своје виђење, мисаоност и одређење према универзалним категоријама живота и човјечанства. <br />Језик у овој поезији у тренутку постаје живот, а одмах затим се враћа у свој првобитни облик. <br />Он је код пјесникиње Милене Северовић свеприсутан, благ и горак, истовремено. <br />Далек као пут од Славоније до Срема. <br /></div><div> </div><div style="text-align: right;"><b><i>Ђорђе Брујић</i></b></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-87501314367028566512023-05-26T19:53:00.006+02:002023-05-26T21:51:10.651+02:00Петар Кочић: Молитва <div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWDLI2-pXVMn0D0TZCv8Ztm7hoKXaX3ANCawh4Xul_U8-8TAQruH7wFFQSoGPuF78Y9c5dIHONzMTAU1DKoCzKLrjb4RWsGPHBsWN-RKqJb3a1Ar8glQEZHYCn5rYtGVtZcSGEl8SWmBjraobF7WwYoaOv5HzvA1Zc8VCmvH2swFKSzMEaBAKe1XRtsA/s1291/petar%20kocic.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1291" data-original-width="894" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWDLI2-pXVMn0D0TZCv8Ztm7hoKXaX3ANCawh4Xul_U8-8TAQruH7wFFQSoGPuF78Y9c5dIHONzMTAU1DKoCzKLrjb4RWsGPHBsWN-RKqJb3a1Ar8glQEZHYCn5rYtGVtZcSGEl8SWmBjraobF7WwYoaOv5HzvA1Zc8VCmvH2swFKSzMEaBAKe1XRtsA/s320/petar%20kocic.jpg" width="222" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Петар Кочић</b><br /></td></tr></tbody></table>Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим. Народе мој заробљени и кукавна Отаџбино моја! <br />Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају. Гробови остају неопојани ријечима чистијем, непокапани сузама искренијем, а мајке сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и божје и људско срце, и мртва се тијела у мртвачкој одори дижу из неоплаканих гробова и оглашавају се језивим јауком и лелеком да душа у човјеку протрне и премрзне. <br />О Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога Народа и 3емље своје. Поклони ми ријечи, Господе, крупне и замашне кô брда хималајска, силне и моћне кô небески громови, оштре и језиве кô свјетлице божје, и тирјанима неразумљиве кô што је неразумљива сфинга египатска роду човјечанском. Дај ми те ријечи и обдари ме, Господе мој, тијем даром својијем великијем и милошћу својом неизмјерном, јер ће ми срце свенути, јер ће ми се душа од превелике туге и жалости разгубати! </div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-65225669277366000742023-05-21T19:45:00.012+02:002023-05-22T08:14:18.941+02:00Момчило Попадић: Моје драге утопљенице<div><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCfXm1XLaeZBmz5g9g6cK3eI8eembAEXBUgPuLMXK48qWgbKoEvlkOLt8pRf1DS2zy2sjHeaT6L5b_GR817hV5uW2QC4pFEnNbr_mA8SeerQQhLlNNiODHvnbOswVTViKidORFA4eIfJpRP8J9zBdDES8ZqmTKYU8wwm6s7BAxWOPSpP2aIzNUFPaztA/s1938/momcilo%20popadic.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1308" data-original-width="1938" height="246" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCfXm1XLaeZBmz5g9g6cK3eI8eembAEXBUgPuLMXK48qWgbKoEvlkOLt8pRf1DS2zy2sjHeaT6L5b_GR817hV5uW2QC4pFEnNbr_mA8SeerQQhLlNNiODHvnbOswVTViKidORFA4eIfJpRP8J9zBdDES8ZqmTKYU8wwm6s7BAxWOPSpP2aIzNUFPaztA/w366-h246/momcilo%20popadic.jpg" width="366" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Момчило Попадић</b><br /></td></tr></tbody></table>Њишу се на дну трулих шкуна <br />незаборавне, хладне, витке <br />у друштву сипа и арбуна <br />моје невјесте, моје житке <br /><br /> безграничне љубави. Ту на <br />травама морским, усред питке <br />самотности, испод лагуна, <br />ту близу, на домаку плитке <br /><br /> свакодневне воде; ту чаме, <br />ту се стрпљењу дугом уче <br />у морској, хладној, злој паланци: <br /><br /> и увијек, увијек мисле на ме. <br />Плима их амо-тамо вуче <br />у дугој, мокрој успаванци. <span><a name='more'></a></span><br /> </div><div></div><div><br /><b> </b></div><div><b>Тамна жена</b> <br /><br /> Имао сам жену дуге тамне косе <br />једном у пијанству у љето у слами <br />а сада је волим њене ноге босе <br />тужне њене очи зрелу пут што мами <br /><br /> тек сада је волим а било је росе <br />пред јутро и било смијеха је и сами <br />били смо и голи и врели и глосе <br />писали смо њежне по тијелу по тами <br /><br /> гатали смо дуго тражећи у ватри <br />лог за наша тијела пуна густе крви <br />па сад моје срце о тој госпи снатри <br /><br /> а нисам јој женик и нисам јој први <br />али сад је волим тек сада је хоћу <br />али гдје је наћи гдје је наћи ноћу. <br /><br /> <br /><b>Квартет <br /></b><br /> У вину плутају рибе. Мртве. Саме. <br />У нашим главама чудно цвијеће цвати <br />и распада се. Труне. Из густе јаме <br />бјеже наши снови, бијели, као лати, <br /><br /> као зли лептири. А ми смо од сламе, <br />ми смо узалудни. Срце нам се клати <br />попут клатна црквеног звона из таме <br />комадају подне. Наш разум блати. <br /><br /> А све је тако обично, као и прије <br />нема ничег новог. Боја старог вина <br />чува боје јесени, помно их крије <br /><br /> помно их уништава. Сањамо Тина. <br />Најзад одлазимо као прије пусти <br />од вина чемерни, од самоће густи. <br /><br /> </div><div style="text-align: right;"><i>Београд, 3.06.1972. </i></div><div style="text-align: right;"><i>„Далматински подрум“</i></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-21835822212889384822023-05-21T12:33:00.005+02:002023-05-21T19:53:30.404+02:00Вељко Милићевић: Божићна прича<div style="text-align: justify;"></div><div style="text-align: left;"> <div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjyGgFIh66WRL5YuA2qdWyBmSsC3SZpd-uDeTFbwak6YQjU_AlXYM_yFkx6dVQw6YLfJes_yllunSI-EutpXBoJUg8OJGFe0ibgms9fZoUvpQnpnF5J930wwD2rOOBqof8xUFcmvv5_CqWYEj9YoI9JBqxXaJ1YVoHXL5t00yKAEmWd2n4aBTPUrT9HEg/s1047/Milicevic.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="818" data-original-width="1047" height="250" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjyGgFIh66WRL5YuA2qdWyBmSsC3SZpd-uDeTFbwak6YQjU_AlXYM_yFkx6dVQw6YLfJes_yllunSI-EutpXBoJUg8OJGFe0ibgms9fZoUvpQnpnF5J930wwD2rOOBqof8xUFcmvv5_CqWYEj9YoI9JBqxXaJ1YVoHXL5t00yKAEmWd2n4aBTPUrT9HEg/s320/Milicevic.jpg" width="320" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Вељко Милићевић</b><br /></td></tr></tbody></table>Јесте ли кадгод осетили на дну срца мноштво ситних, безначајних, несвесних ствари за које нисте знали да тињају у вама? Или сте, можда, били изненађени неким болом коме нисте знали, или сте упорно одбијали да сазнате и признате разлоге и поводе – бол који је на махове љут да бисте јаукнули, и горак и једак као отров који је, без вашег знања, нагризао оно што ви зовете вољом, и исцрвоточио оно, што сте ви сматрали својим плановима? То је неки чудни талог који се у човеку купи и слеже несвесно дању и ноћу. То је неки чудни сплет који као оне морске траве зауставља у месту најјачи брод, и доводи у очајање сигурну руку крманоша. То је нека невидљива паучина која испреплете све илузије. На сваком срцу седи и преде своје мреже око њега паук Сумње, једине позитивне од свих илузија. <span><a name='more'></a></span></div> </div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: center;">* * *</div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: justify;">Под неодољивошћу тих осећаја који су неочекивано избили и прокрчили себи пута на површину, и преплавили и загушили вољу, конвенционалности, обзире, пажње, Лука Делић, банкарски директор, готово је излетео на Бадње Вече, око десет сати, из једне троспратне куће у близини Краљ Миланове улице. На сјајно осветљеном првом спрату неко нагло отвори прозор да се замало не сасуше сва стакла, и одмах затим се појавише две-три женске прилике на балкону, нагињући се што више могу преко снегом засуте ограде и трудећи се да прозру улицу, више осветљену од белине снега него од жмиркавих светиљака које је ветар на махове за тренутак гасио да се опет појави њихово анемично светло. Неко викну са балкона Лукино име. Али он се не окрену. Грабио је журним корацима кроз свеже нападали снег чије пахуљице га миловаху по лицу. Па кад би га талас ветра ошинуо и засуо му очи прашним снегом, он осећаше пријатност „душа“. Не, није чуо да га зову, и није хтео да чује. Није хтео да га сустигне сродничка потера чију шкрипу корака је чуо за собом из даљине. Кад заиђе за један угао, он се склони за тарабе једне авлије чија врата су била отворена. Један црн пас га оњуши, али не залаја. Из станова се чула божићна песма, весеље и жагор деце. Отворише се напола једна врата, и једна жена изручи готово на њега пуну чинију воде. У томе протутњаше и кораци. Он опрезно изиђе и пође у противном правцу.</div><div style="text-align: justify;"> Лутао је тако без циља. Замало га не прегазише једне саонице. Они који су седели у њима, мушкарци и женске на њиховом крилу, окретоше се машући рукама и довикујући му нешто весело, мислећи да је пијан. Један жандарм, сав утонуо у јагњећином постављену бунду, унесе му се у лице, али му не рече ништа. Лука Делић је налазио једно неизрециво уживање да гази улицу за улицом, сокаче за сокачетом, као да свуда оставља један део терета који је носио на срцу. Осећао је како му је бивало лакше; хаос у њему се постепено стишавао; мисли почеле су да циркулишу нормално. Онда осети умор и погледа око себе да види где се налази. Био је негде у Александровој улици. Он уђе у прву кафану пред којом је стајало неколико фијакера.</div><div style="text-align: justify;"> Поноћ је морала бити превалила. Дим, устајан ваздух, мирис мокре обуће, чаршави исполивани вином. Чубурско-хрватска-словеначка капела бесомучно је лупала по тамбурицама и по басу, а њих је надвикивала промукла и нескладна песма у којој су се ломили и надметали сви акценти и изговори од Јадранског до Егејског Мора. Газда пође у сусрет и поклони се новом угледном госту. Келнери смакоше прљави и простреше чист чаршав, и отворише флашу „ризлинга“. Певачице истегоше вратове у правцу Луке Делића и повисише глас у његову почаст. Једна црвена Словенка запева са пискавим гласом: „Трипут ти чукнух на пенцер, мила даскалице“, док друга, Загрепчанка, у краткој и утегнутој сукњици, обилажаше са тањиром столове, купећи бакшиш и примајући са смехом досетке и „фамилијарне“ гестове. Кад дође до Луке Делића, она му пружи тањир, додирујући му грудима раме, и рече:</div><div style="text-align: justify;"> – Как су кај, госпон?</div><div style="text-align: justify;"> Он баци неколико банки међу изгужване и поцепане динаре. Приђе му неки полупијан познаник коме није знао имена, и хтеде са бујицом речи и својим целим социјално-политичким програмом да седне за његов сто. Он га хладно одби. Умеша се газда, и готово силом одвуче наметљивог познаника за његов сто.</div><div style="text-align: justify;"> Чаша, две, три. Одби љубазну понуду певачица да му праве друштво. Мало касније! Нека једу и пију на његов рачун за другим столом, али само за моменат нека га оставе на миру! Мало касније!</div><div style="text-align: justify;"> </div><div style="text-align: center;"> * * * <br /></div><div style="text-align: justify;"> </div><div style="text-align: justify;">Да, како је све то било? То све што је прошло, што је завејао снег као трагове његових стопа, то све што је отишло у неповрат? То што се за трен ока одиграло у дому његовог несуђеног таста, газда Мијајла, рентијера, и његове несуђене веренице, госпођице Радмиле, која једва обраћаше пажњу на оно што јој је говорио, сва предата разговору са једним гардиским потпоручником, гордим на своје брчиће и на своју духовитост? Његове досетке су толико раздрагале госпођицу Радмилу да је она тражила да се и Лука Делић њима одушевљава. Господин гардиски потпоручник са накарминисаним уснама био је увек толико љубазан да још једном исприча Луки Делићу оно што је овај пречуо или није марио да чује. Уз лаки прекор Луки Делићу за његову неделикатну непажњу, г-ђица Радмила се дивила, кокетно спуштала своје девојачке очи на извесне двосмислености, да после тога погледа право у зеницу, и да се смеје … Тако да је несуђена ташта госпа Зора, морала благо да интервенише и да утишава ћерку и официра, погледавши са материнским осмехом Луку Делића коме, на сваки начин, мора бити мило што се тако безазлено шале. Ваљда неће нико бити безобразан да мисли да се они дотичу коленима, и да је господин гардиски потпоручник већ напола освојио положај кућног пријатеља! Толико су били нестрпљиви што куварица тако полако служи вечеру и што тата тако дуго и много једе, да изгледа да се никад неће прећи у салон и да никад неће започети игранка.</div><div style="text-align: justify;"> У Луки Делићу, коме са леве стране један професор, неки далеки рођак куће, излагаше Ајнштајнову теорију, одавно се комешало. Хиљаду досада безначајних ситница добијаше одређен облик и одређено значење. У њему се све побуни; осети кључ крви у срцу и пламене млазеве у образима. Он одједном устаде.</div><div style="text-align: justify;"> Мора да је изгледао изобличен, јер сви престадоше да једу и поскакаше на ноге, сем гардиског потпоручника који се само завалио на столицу и подругљиво се смешкао; газда Мијајло само са једном убрисаном страном лица, док се на другој цаклила маст; Радмила мало збуњена и неодлучна да ли да заузме жалостан или увређен израз; две-три њене другарице погледаше испод ока неке младиће који намигнуше да је ту скандал о ком ће имати да се прича; једна забезекнута тетка која је већ одавно причала да се ово неће на добро свршити; госпа Зора која се са присебношћу духа створила поред зета, ухватила га за руку и понављала:</div><div style="text-align: justify;"> – Шта је, Лука, чедо моје?</div><div style="text-align: justify;"> – Ништа, ништа – рече он потмуло, – сад ћу ја! И изиђе из собе.</div><div style="text-align: justify;"> У ходнику га стиже професор са Ајнштајновом теоријом. Лука Делић му залупи врата пред носом и похита низ степенице.</div><div style="text-align: justify;"> Тако је то било!</div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: center;">* * *</div><div style="text-align: justify;"> </div><div style="text-align: justify;"></div><div style="text-align: justify;">Из мисли га трже граја која се диже код једног стола; начини се гужва, пуче један шамар, претури се са треском један сто са свима чашама и флашама, његовог познаника лупише о врата на којима се разби стакло, и ту га дочекаше и шчепаше мускулозне руке момка из кујне са засуканим рукавима и треснуше га на улицу са свим његовим социјално-политичким програмом.</div><div style="text-align: justify;"> Гости поседаше; победници се вратише на своје место; момак из кујне добаци поглед певачицама које се дивљаху његовој виртуозности у избацивању; келнери исправише преваљени сто и покупише стакло – све је било у реду. Певачице запеваше неким Југословенима:<br /> „Шиц, миц, Мицика, – Би ли хтела шустера …“<br /> Лука Делић плати рачун и пође из кафане, одбијајући понуде фијакериста у шубарама да га повезу.<br /> Пријала му је јутарња хладноћа, али он ипак подиже јаку од капута да му не пада снег за врат. Да иде кући? То би било најбоље.<br /> Осећао се лак као птица. Како је то лепо бити слободан! Колико је то уживање газити овај божићни снег и знати да човека ништа не тишти. Баш ништа? Шта му то прође и сену кроз главу кад кроз један осветљен н незастрт прозор на једној ниској кући виде једну породицу која је задовољно седела око стола. Чули се дечји гласови: „Рождество твоје …“ Тој деци је пријатно и топло.<br /> А како је оно двоје? Девојка која је била његова, и син кога још није видео? Да не зебу? Да не гладују? Сами, остављени, напуштени.<br /> Откад их се није сетио! Јесте, недавно је помислио на Десу кад је изишао оглас да се верио, бојећи се да га не срамоти и да му не учини какав скандал. Али прошао је дан, два, три, недеља, месец и нико га није тражио, нико му није писао, нико му није досађивао. Он се тада егоистички тешио да је ваљда нашла неког другог. А зашто му та помисао на неког другог пада тако тешко? Друга деца радују се ноћас јелци, играчкама, колачима, оделу, ципелама. А његов синчић, његов син?<br /> Гле, то његови кораци већ га одавно не воде у правцу његове куће. Где је то он? На Дорћолу, где је становао, кад је био нижи банкарски чиновник, у једној од ових кућица, полеглих и још више потонулих под снегом. Још једна улица, па онда десно, трећа кућа, тарабе, у авлији орах. Ту, дакле, четврта врата од чесме. Он доста тешко одгурну незакључану капију, за којом је био нападао снег. Ту је Деса становала; ту треба да станује његов син. Да ли је још ту? Да ли је она сама? Боже мој, да ли је сама?<br /> Срце му је лупало од хода и узбуђења. Стајаше неодлучан, запали цигарету, одби два дима и баци је. Већ хтеде да се врати, дође до капије па се опет заустави. Можда зебе, можда је гладан његов син? И онда одлучним корацима приђе прозору и закуца. Куцање одјекну у белој тишини да се он мало уплаши. Свеједно! Он закуца још једном, сигурније, јаче, и чинило му се да и његово срце куца исто толико гласно. Стајао је као осуђеник који очекује пресуду.<br /> Једна рука полако размаче белу завесу и нечије очи се загледаше у његову силуету. Он куцну још једном, овај пут лакше. Прилика иза прозора се трже, завеса паде на своје место. И онда се полако надиже један крајичак који је дрхтао од руке што га је држала. Завеса се онда јаче подиже и једна женска глава прислони чело о прозор. Лука Делић спусти јаку од крзна. Прозор се онда мало отвори и један уздрхтали, уплашен глас који се трудио да буде строг, запита:<br /> – Ко је?<br /> Глас је био Десин.<br /> – Ја сам, – рече Лука Делић. – Отвори.<br /> – Шта ћеш? – рече она, дршћући целим телом.<br /> – Имам нешто да ти кажем, Десо – рече Лука Делић – Отвори! Не бој се!<br /> – Па зар сада у ово доба? Шта ће рећи свет? Прозор се затвори, завеса паде. Тишина. Изгледало је да се у соби нико не креће. Можда је још стајала поред прозора и борила се са самом собом. А Лука Делић је чекао, преживљујући дугачке и мучне тренутке. Био је сада решенији него икада да ту престоји до зоре. Он осећаше неодољиво да мора да види њу, да види свога сина.<br /> Онда му се учини да пламен једне свећице затитра на завеси. И у његовом срцу затрепери нада. Али као да се она још колебала. Или можда се облачила?<br /> Прозор се осветли, у соби је запаљена лампа. Шкрипну лагано кључаоница; кроз отшкринута врата шину танак блед млаз светлости по снегу.<br /> Лука Делић уђе.<br /> – Христост се роди, Десо! – рече полугласно.<br /> Она је стајала насред собе која је у исти мах била и кујна, наслоњена леђима на сто, са обореним очима, гледајући у једну тачку иза врата и трудећи се да савлада своје узбуђење. Дрхтала је, притискујући једном руком груди. Није одговарала ништа или можда није могла да говори. Учинила је један напор, али уста су била нема.<br /> – Опрости ми, Десо – рече Лука Делић и хтеде да је узме за руку која јој је била опуштена низ бедро. Она склони руку за себе на сто, али диже своје добре, паметне, верне очи које су се толико наплакале због њега и погледа га први пут.<br /> То је била она иста Деса која и пре више од годину дана, само мало омршавела, тужнија, уморнија.<br /> Успела је само да прошапће:<br /> – Седи!<br /> И да прикрије своје узбуђење, сагну се поред шпоретића, окренута лицем од њега, и поче да ложи, палећи шибице које су се у дрхтавој руци гасиле.<br /> Лука Делић се сав белео од снега који је на њега нападао. Он пође да кроз врата отресе шешир. Она му га узе из руке, отресе га, и исто учини с крзном постављеним капутом који је Лука Делић скинуо. И поново се врати ложењу ватре која поче полако да пуцкара.<br /> Све је било скромно, сиротињски, али чисто и у реду. Осећало се сиромаштво али и воља да та сиротиња не буде прљава и ружна. Свуда се видело да десет прстију не знају за одмор и да крваво зарађују своје парче хлеба и живота. Преко машине за шивење био је пребачен недовршен посао који је вероватно био рађен дубоко у ноћ, као и довршене ствари које су биле наслагане на једној столици. Мала кројачица је била вредна и неуморна, јер то треба за ону малу плаву главицу која је утонула у јастук одакле се чуло слатко детиње дисање. То је дисао његов син, али он још не смеде да му приђе.<br /> Испод огледала он сагледа своју фотографију. Да овде долази неко други, тај је сигурно не би ту трпео. И очи му се опет вратише и не раздвајаху се од дечјег кревета. Он се опипа по прслуку да ли има при себи који комад златног новца. То ће бити јутрос за њега, а данас ће му купити играчке и све, све друго.<br /> Она изнесе на сто тањир колача, пршуте и флашу вина. Као некада.<br /> – Нисам мислила да ћеш нам ти бити полаженик – рече она благо, али још увек озбиљно. Већ се била мало смирила и ослободила, иако није смела да погађа шта га је овамо вукло и довело.<br /> – Ти си можда очекивала неког другог? – оте му се питање које га је мучило.<br /> Она не одговори ништа, погледа га и осмехну се први пут.<br /> – Шта би казала твоја вереница кад би те овде видела? – запита и она оно што ју је мучило.<br /> – Ја немам више веренице, – рече Лука Делић, – или имам кад имам тебе, ако хоћеш да ми опростиш.<br /> Она га најпре погледа не верујући, и онда се цела соба окрену око ње, да се она придржа за сто да не падне.<br /> Лука Делић је био устао и пружао јој обе руке. Она му паде у наручја, готово обезнањена од среће, праштајући му у једном лудом пољупцу сву беду, муке и аргатовање, сва понижења која је доживела због њега, све сузе које је проплакала због њега.<br /> И извивши се из његовог наручја, она му принесе малог Луку који се био пробудио и гледао радозналим очима Луку Делића. Мали га одмах дохвати ручицом за брк, док Деса понављаше радосно кроз сузе:<br /> – Сине, дошао нам је тата!</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-21075367351817781522023-05-20T16:29:00.004+02:002023-05-20T16:32:52.657+02:00Никола Вујчић: Потпаљивање ватре<div style="text-align: left;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiOTKSIRmKaeCj6YPITcrV1mJpKQMrFYJuVKaUp77Es-H9lzFY4cciEncVhJzof6akfYH3UO0s0bql1ZvhErnbNtWXpCj_99PVhcAgW1Ev3Y9-oqqncS_S3KYcpe0u9cVwYyIIP_NKWqRe7qYsCuWmb4J9mDZ9dBR6qPNlCKelVkdQf_H-FZ5NPIQu0CQ/s510/nikola%20vujcic%20veca.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="510" data-original-width="450" height="312" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiOTKSIRmKaeCj6YPITcrV1mJpKQMrFYJuVKaUp77Es-H9lzFY4cciEncVhJzof6akfYH3UO0s0bql1ZvhErnbNtWXpCj_99PVhcAgW1Ev3Y9-oqqncS_S3KYcpe0u9cVwYyIIP_NKWqRe7qYsCuWmb4J9mDZ9dBR6qPNlCKelVkdQf_H-FZ5NPIQu0CQ/w275-h312/nikola%20vujcic%20veca.jpg" width="275" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Никола Вујчић</b><br /></td></tr></tbody></table>Док потпирујем ватру, дим уједа за очи, <br />(Тамо диме, љути диме, тамо су ти врата!) <br />гранчице се грче, мада су већ суве и осећају <br />пепео у себи. </div><div style="text-align: left;">Сад ће, недостаје само неколико речи, да плану, </div><div style="text-align: left;">док их гуркам ка искрама које поскакују </div><div style="text-align: left;">по танкој смежураној кори. </div><div style="text-align: left;">Ватро, ватро, ватрице, пробуди се! </div><div style="text-align: left;">Гори, ватро, гори горцем! </div><div style="text-align: left;">Скривена дубоко, изађи као звер, </div><div style="text-align: left;">својим меким, врућим шапама </div><div style="text-align: left;">пропни се и погледај около. </div><div style="text-align: left;">Распири своју снагу, </div><div style="text-align: left;">да иза тебе не остане ниједан угарак </div><div style="text-align: left;">већ само пепео, </div><div style="text-align: left;">само меки пепео </div><div style="text-align: left;">и понеки, ситни, жеравак </div><div style="text-align: left;">као очи које ме знатижељно гледају. </div><div style="text-align: left;">Загреј ми руке </div><div style="text-align: left;">док те додирујем чађаву. </div><div style="text-align: left;">Ватро, ватро, ватрице, </div><div style="text-align: left;">изађи у пламену врућем! </div><div style="text-align: left;">Ако нећеш, ватро, ватрице, </div><div style="text-align: left;">ево, у овој кутијици, </div><div style="text-align: left;">спава огромна ватра, </div><div style="text-align: left;">палидрвца жељна буктиње, </div><div style="text-align: left;">моле ме да их пробудим.<span><a name='more'></a></span></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b>Препознаванје</b></div><br /><div style="text-align: left;">једном сам узео комад папира и </div><div style="text-align: left;">почео да пишем само једну реч ― </div><div style="text-align: left;">празнина. </div><div style="text-align: left;">писао сам: празнина, празнина, празнина итд. </div><div style="text-align: left;">добијао сам осећај да све више тонем, </div><div style="text-align: left;">да ме та реч празни. </div><div style="text-align: left;">осећао сам сâмо дно, дрхтање </div><div style="text-align: left;">невидљиве жице празне љуштуре звука </div><div style="text-align: left;">и више није било никакве разлике између </div><div style="text-align: left;">мене и написане речи. </div><div style="text-align: left;">тихо сам се померао, мало по мало </div><div style="text-align: left;">био сам онај који пише и изговара </div><div style="text-align: left;">а празнина је сама себе препознавала. </div><div style="text-align: left;">проговоривши, заправо, био сам написана реч. </div><div style="text-align: left;">исписивао сам: празнина, празнина </div><div style="text-align: left;">и њен лик је растао као простор у цркви, </div><div style="text-align: left;">све друге речи губиле су се у њеним многобројним </div><div style="text-align: left;">угловима. одвајала се од свега и муњевито </div><div style="text-align: left;">ширила своје почетке. </div><div style="text-align: left;">бескрајно се удаљавала, мада сам је осећао </div><div style="text-align: left;">под прстима, мада сам је дотицао </div><div style="text-align: left;">вршком језика. </div><div style="text-align: left;">„казујући себе, губим се“ говорио сам све тише </div><div style="text-align: left;">и постајао јȅка белине папира.</div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b>Присутност</b></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;">Благ је дан. Мекан, сачињен од мноштва делића. </div><div style="text-align: left;">То је прави лук, понекад у њему бесни ветар, </div><div style="text-align: left;">гађајући насумице, све што стигне. </div><div style="text-align: left;">Светлост му се пење уз зид, једну половину </div><div style="text-align: left;">остављајући видљивом, а другу скрива. </div><div style="text-align: left;">Гола, стала је. Све разоткривши. </div><div style="text-align: left;">Гледајући, осетио сам стид.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-46635224766536923002023-05-19T17:00:00.003+02:002023-05-19T18:18:45.099+02:00Владан Десница: Механика бола<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh658kQyzhz-e6SOdN7W42zToy64uCnGcjGyBWYLupXABaB1IK8dS9R0qxHVZk2SU_wi-842mQ2Mf3HfLph7nFVWQQBwGxTTaJfM1nWL6X6AjJIxmzJiiWS0Abl1lflZ6DpQtonDx2R6h16VsOekNq_fY6DggM6_GCpsK-ztZ7Ug_BYmw0MNGVA2Kw42g/s674/desnica%201111.jpeg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="674" data-original-width="461" height="315" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh658kQyzhz-e6SOdN7W42zToy64uCnGcjGyBWYLupXABaB1IK8dS9R0qxHVZk2SU_wi-842mQ2Mf3HfLph7nFVWQQBwGxTTaJfM1nWL6X6AjJIxmzJiiWS0Abl1lflZ6DpQtonDx2R6h16VsOekNq_fY6DggM6_GCpsK-ztZ7Ug_BYmw0MNGVA2Kw42g/w216-h315/desnica%201111.jpeg" width="216" /></a></div><div style="text-align: justify;">Прелазим дланом по старим бразготинама, и гле: више не боле. Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено жваће укупљене корице хљеба. Све је већ тако далеко да у дну сјећања једва још тиња. Све је већ тако далеко и мртво да више није ни добро ни лоше. <br />Прелазим дланом по старим бразготинама, и слутим глас из дубине: заиста, све је тишина. <br />Све сам од живота узео и све му од себе дао. Пред његовим се лицем нисам претварао. Дао сам му своје заносе и своје падове, своја прегнућа и своја клонућа, напоре напетих жила и снове презнојених узглавља. Све је било моје: и радост и бол, опсјена и разочарање. Познајем глад дјетета, и тугу блудне ситости, цик лудог срца у јутра крвава и повијање душе у мутне сутоне. Кад одем, отићи ћу го и празних руку, с дубоким умором у дну удова и помирен са пролазношћу. <span><a name='more'></a></span><br /><br /></div><div style="text-align: center;">* <br /></div><div style="text-align: justify;"><br />Данас је небо облачно. <br />Доиста, уморан сам, дубоко уморан. Уморан из дубине душе. <br />Можда већ предуго живим. Већ тако дуго да помало схватам добростивост смрти. <br />Да, добра је смрт. Требало би само да поштеди једну танку зраку свијести: толико да се њоме може искусити доброта ништавила. <br /><br /></div><div style="text-align: center;">* <br /></div><div style="text-align: justify;"><br />Само не више патње! <br />Пробудим се у ноћи и скрушено шапућем: само не више патње! <br />Тако сам срођен с њом да јој већ добро познајем законе, мјере и ћуд. Знам је како се рађа, знам како ниче тупи ледац бола у дну измучене пути. Знам је кад кликтава лијеће, црна преклана птица, и крилом скршено удара о стијенке своје тјескобе. Знам је кад, клонула, пуста, бије челом о хладни праг безнађа. <br />Душа дише у патњи као море у плимама и осекама. Познам спечену сухоћу кад пресуше сузе, кад се у прсима згруне тврда ледена гваља. Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар. То је кратак предах истрапљеном месу. А онда, у дну бунара, загргољи опет врутак црних вода. <br />О, добро познам механику бола! <br />Тако сам свико на патњу да јој већ добро знадем сваку бору на лицу и сваки топли пријевој у наборима скута. <br /><br /></div><div style="text-align: center;">* <br /></div><div style="text-align: justify;"><br />Самоћа, и пучина ноћи преда мном. Ничега нема. Ни љескања варљивог свијетла у даљини ни лепета каквог бијелог крила. Ничега, до равне плохе зида пред мојим очима и бескрајне пучине ноћи преда мном. Храна је моме уху дисање тишине, храна је моме оку нијема бјелина зида, храна је моме срцу самоћа. <br />Свему сам дао себе. Примио сам у срце глас сваке ствари. Осјетио сам миљење сока у сваком тананом влакну и срх у студеном срцу камена. Разумио сам нијеми говор ствари и тугу у оку звијера. Отворио сам душу свакој појави живота и очи сваком његовом виду. У сваком додиру остала је по једна честица мене. Да ми се ишта из дубине ноћи врати у крило! <br />Али никога и ничега нема. Сад сам празнорук и го, пун бијеле празнине. <br />Гола душа у даху бивствовања — харфа у даху вјетра. <br /></div><div><br /> </div><div style="text-align: right;"><i>("Прољећа Ивана Галеба")</i></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-35400536280589669862023-05-18T11:12:00.009+02:002023-05-18T14:14:44.926+02:00Лука Штековић: Гробље на Папуку<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnF2f9xuJ7JayKBvghU6fde2p70YFp2wUQ8sgez5uoOUtfAGNDruw9-cfSSGco0kJZXuF7rRUjBAEEp2sVMoY6jaSbb6oHMKnfZtg_yHC6_l0w1prnb6t0UfoOOdU9u_yW0foV9gLtfD6EPXtq0M-PmFuToxe_v-zddbR1ZRh6e4ugqQrgNe5rd3FZ-Q/s350/luka%20stekovic.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="350" data-original-width="262" height="340" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnF2f9xuJ7JayKBvghU6fde2p70YFp2wUQ8sgez5uoOUtfAGNDruw9-cfSSGco0kJZXuF7rRUjBAEEp2sVMoY6jaSbb6oHMKnfZtg_yHC6_l0w1prnb6t0UfoOOdU9u_yW0foV9gLtfD6EPXtq0M-PmFuToxe_v-zddbR1ZRh6e4ugqQrgNe5rd3FZ-Q/w255-h340/luka%20stekovic.jpg" width="255" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Лука Штековић</b><br /></td></tr></tbody></table><div style="text-align: left;">Напуштено </div><div style="text-align: left;"><br /> кад иструну последње крстаче </div><div style="text-align: left;">трава </div><div style="text-align: left;">папрат </div><div style="text-align: left;">шума густа </div><div style="text-align: left;">прекриће ово насеље </div><div style="text-align: left;"><br /> цело једно село </div><div style="text-align: left;">(Вујићи </div><div style="text-align: left;">Орозовићи </div><div style="text-align: left;">Стјепановићи </div><div style="text-align: left;">Глодићи </div><div style="text-align: left;">Ненадовићи) </div><div style="text-align: left;">након посвршаваних послова </div><div style="text-align: left;">слава </div><div style="text-align: left;">и свадби </div><div style="text-align: left;">рођења </div><div style="text-align: left;">и погреба </div><div style="text-align: left;">умреће још једном заједно </div><div style="text-align: left;"><br />и ко ће жив знати </div><div style="text-align: left;">да је овде </div><div style="text-align: left;">некад било гробље </div><div style="text-align: left;"><br /> није ли исто рећи </div><div style="text-align: left;">ту је био живот </div><div style="text-align: left;">ту је било гробље </div><p><span></span></p><a name='more'></a><p></p><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"><b>8. август 1994.</b> </div><div style="text-align: left;"><i>(На вест о смрти мајке) </i></div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;">Не сећам се </div><div style="text-align: left;">да је икад написала писмо </div><div style="text-align: left;">мати моја </div><div style="text-align: left;"><br /> ни мени </div><div style="text-align: left;">увек негде одлуталом </div><div style="text-align: left;"><br /> бранила се од свег писања </div><div style="text-align: left;">испрва слабим видом </div><div style="text-align: left;">у што се морало поверовати </div><div style="text-align: left;">а после дрхтањем руку </div><div style="text-align: left;">што се могло приметити </div><div style="text-align: left;"><br /> ал је узмогла </div><div style="text-align: left;">у 87. години својој </div><div style="text-align: left;">на само корак до гроба </div><div style="text-align: left;">да ми исплете </div><div style="text-align: left;">и пошаље леп пуловер </div><div style="text-align: left;"><br /> у њ је, знам, уплела </div><div style="text-align: left;">сва своја ненаписана писма </div><div style="text-align: left;">и последње </div><div style="text-align: left;">које никад нећу ишчитати </div><div style="text-align: left;"><br /> радосно облачим пуловер </div><div style="text-align: left;">пун топлине њених руку </div><div style="text-align: left;">и канда превелик за ме </div><div style="text-align: left;">одједном тако маленог </div><div style="text-align: left;"><br /> тек проходалог </div><div style="text-align: left;">а с још толико мало </div><div style="text-align: left;">корака на располагању </div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: left;"><b>Зима</b> </div><div style="text-align: left;"><br /> у снегу стопе </div><div style="text-align: left;">до мога прага </div><div style="text-align: left;">и натраг </div><div style="text-align: left;"><br /> ко ме је тражио </div><div style="text-align: left;">како ћу знати </div><div style="text-align: left;"><br />а снег се топи </div><div style="text-align: left;">и нестаје траг </div><div style="text-align: left;">стопи по стопи </div><div style="text-align: left;"><br /> ко се то хтео </div><div style="text-align: left;">код мене огрејати</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-80390592072966624682023-05-17T21:12:00.000+02:002023-05-18T11:19:23.057+02:00 Джордже Бруич: Лунный свет (Литературные знакомства)<div style="text-align: left;"> </div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBou3JrY_Af6FZ_6W0khrFSpzFgqACX4GgLzGftY-xOog2lu6jylS4kmkiTwbstOPkncbfblnQuZRAnvEiiSF8u5sEo9FXMo2GdkXkNw9cgCUbJQoTo3LSQfzdE9VFeOcRNpbBldgGMBnIuk52ZbvB6Ie9YoY1hx87E43Cjl4TbbAJVtBFXehNaoRTCQ/s2480/01.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="2480" data-original-width="1806" height="580" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBou3JrY_Af6FZ_6W0khrFSpzFgqACX4GgLzGftY-xOog2lu6jylS4kmkiTwbstOPkncbfblnQuZRAnvEiiSF8u5sEo9FXMo2GdkXkNw9cgCUbJQoTo3LSQfzdE9VFeOcRNpbBldgGMBnIuk52ZbvB6Ie9YoY1hx87E43Cjl4TbbAJVtBFXehNaoRTCQ/w424-h580/01.jpg" width="424" /></a></div><p></p><p></p><span><a name='more'></a></span><p><br /></p><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDN9KBjR4SHz1Cog7TXLr_jy6Xfb5ZsU6xRAsHn0BJL-kVhec2_hYWJiFg3pCSmCaZ7-clXqoF-rEiXARN2Ugia_dAzNT7nKkdiTJT0ChlhcH9v7ReHGKRA8BBKuBiwhOL27_3Wikprym2gYXcKtJ1LGd6ETej4xyf7HZV9gn13btyO8d8LPnCCWZTmw/s1470/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%20%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%201.jpg" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1470" data-original-width="1053" height="606" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDN9KBjR4SHz1Cog7TXLr_jy6Xfb5ZsU6xRAsHn0BJL-kVhec2_hYWJiFg3pCSmCaZ7-clXqoF-rEiXARN2Ugia_dAzNT7nKkdiTJT0ChlhcH9v7ReHGKRA8BBKuBiwhOL27_3Wikprym2gYXcKtJ1LGd6ETej4xyf7HZV9gn13btyO8d8LPnCCWZTmw/w433-h606/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%20%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%201.jpg" width="433" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td></tr></tbody></table><p></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4gWgdEfgG0zICfk7WYtFf5jIRR0JStZmxv6iSMjqO7TJvZvW3d7se1sUPXH49wXcE35R6rxXhKpBZGt_sx1RKenkP-SfkNi0rzyQF4K4hmSb-Ct9wGl7ceFhr8oJu9lNrtyl87Di43al2f-igi0mLRDp7jNyA8L3uxNhbSkVvZBRwRsq8rQjd5ZSuww/s1439/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%20%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%202.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1439" data-original-width="1062" height="591" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj4gWgdEfgG0zICfk7WYtFf5jIRR0JStZmxv6iSMjqO7TJvZvW3d7se1sUPXH49wXcE35R6rxXhKpBZGt_sx1RKenkP-SfkNi0rzyQF4K4hmSb-Ct9wGl7ceFhr8oJu9lNrtyl87Di43al2f-igi0mLRDp7jNyA8L3uxNhbSkVvZBRwRsq8rQjd5ZSuww/w435-h591/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%20%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%202.jpg" width="435" /></a></div><br /><p><br /></p>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-44764402211392303642023-05-16T17:30:00.006+02:002023-05-18T11:51:16.785+02:00Срђан Орсић: Камо аз појду <div style="text-align: left;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjfdQRTknUKd3Ld1a1nXfiyHI0Xvse2zsoyQxCE13PSmLEa5UKuvRz37m4yXXQrVb-1amfI-FknT6urtaZ4p8v_viTLilC6GX32qJ8wTYWTzoASJP022LoRGCmAulKWx_AfQCCpxqUg11djF-gS6HaIMsLVYAiB-eHX5y4FCIPeS7iNopvOffEA-XFKmQ/s400/Srdjan%20Orsic.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="400" data-original-width="301" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjfdQRTknUKd3Ld1a1nXfiyHI0Xvse2zsoyQxCE13PSmLEa5UKuvRz37m4yXXQrVb-1amfI-FknT6urtaZ4p8v_viTLilC6GX32qJ8wTYWTzoASJP022LoRGCmAulKWx_AfQCCpxqUg11djF-gS6HaIMsLVYAiB-eHX5y4FCIPeS7iNopvOffEA-XFKmQ/s320/Srdjan%20Orsic.jpg" width="241" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Срђан Орсић</b><br /></td></tr></tbody></table>Ка чему ми стреми душа <br />Постојања што се гнуша? <br /><br /> Огрезао вас у блато <br />Сањајући орла, злато <br /></div><div style="text-align: left;"><br />Зар векови нису доста? <br />До тамо нам нема моста! <br /><br /> Накалемљен корен злобе <br />Створи мобе у деобе <br /><br /> Зуби тупи, снови крти: <br />Чему сеобе без смрти? <br /><br /> Нема звезде, нема циља <br />Само мрве изобиља <br /><br /> Позлаћени трачак здравља <br />Пут до <i>слатког православља</i>.<span><a name='more'></a></span></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b>Сунадрт сонет</b> </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">За асталом, преко чаше </div><div style="text-align: left;">С рецеписом у рукама </div><div style="text-align: left;">Са њим муве тера, маше </div><div style="text-align: left;">И дивани о мукама: </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">„Талгов један безобразни“ </div><div style="text-align: left;">Дркћу руке, оч’ му сузе </div><div style="text-align: left;">Најгором га казном казни </div><div style="text-align: left;">И једину радос’ узе </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Гледи сад у бокал празан </div><div style="text-align: left;">И у земљу б’ да пропа’не: </div><div style="text-align: left;">„Зашт’ ја да оболим? </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Неко пије уздрмазан </div><div style="text-align: left;">Да га нема, да нестане </div><div style="text-align: left;">Ја пијем што волим!“ </div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"><b>Остајте овде</b> </div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: left;">Ноћу гатајте </div><div style="text-align: left;">У црте и резе </div><div style="text-align: left;">На жигу вечитих пречана </div><div style="text-align: left;"><br />Вајајте у блату човека </div><div style="text-align: left;">Удахните му језик </div><div style="text-align: left;">Часовничар плускваперфекта </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Поклоните му упитник </div><div style="text-align: left;">Слободу у пешчаном сату </div><div style="text-align: left;">Кишобран и штап </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Остајте овде </div><div style="text-align: left;">Котурајте точак времена </div><div style="text-align: left;">Низбрдо у рикверц </div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: left;"><b>Без наслова</b> </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Без крова, без врата </div><div style="text-align: left;">Без експоната </div><div style="text-align: left;">Дворац се сећа. </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Куће без прозора </div><div style="text-align: left;">Шине без возова </div><div style="text-align: left;">А торањ стоји </div><div style="text-align: left;"><br />Дрво без грана </div><div style="text-align: left;">Крст без Бога </div><div style="text-align: left;">А Дунав тече.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-21766519287901006322023-05-15T00:01:00.001+02:002023-05-15T00:01:10.644+02:00Соња Крстановић: Цвијет који није имао сјенке<div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrTBqUjwzILykk7BOjPr3rU1rh8_djYbXjBoSqR0aEQRW2T1LDLqNpZCcc1KjUhyP0tRduZeCJZsu-AzSXPCrzAJWHC0pOwK0CM2nPtXor9n87SOF51z_wKnLJ95CNG31FIm9TKiUmL37P_3gV5vYCIMdZ7MLZBsaIvCgCy27hz9TKfCjwGDQfeRQS3w/s2015/Sonja%20Krstanovic%201.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="2015" data-original-width="1600" height="329" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjrTBqUjwzILykk7BOjPr3rU1rh8_djYbXjBoSqR0aEQRW2T1LDLqNpZCcc1KjUhyP0tRduZeCJZsu-AzSXPCrzAJWHC0pOwK0CM2nPtXor9n87SOF51z_wKnLJ95CNG31FIm9TKiUmL37P_3gV5vYCIMdZ7MLZBsaIvCgCy27hz9TKfCjwGDQfeRQS3w/w261-h329/Sonja%20Krstanovic%201.jpg" width="261" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Соња Крстановић</b><br /></td></tr></tbody></table>Некоћ давно – свијет је био огроман врт, пун мириса и боја над којим је сунце непрестано сјало, а киша је падала из бијелих, свиленкастих облака и својим драгуљним капима умивала и умивала све, да се нигдје није могао наћи ни трун нечистоће. <br />Усред врта растао је и цвјетао највећи и најљепши од свих цвјетова, чије су латице биле од чисте свјетлости па није имао сјенке, а име му је било Љубав. <br />У круници цвијета Љубави спавао је дјечак неуспоредиве љепоте и сисао његов слатки сок, од кога су му снови били тако слатки да је из њих капала неизрецива сладост у снове људи који су тада живјели, и у њиховим срцима таложио се мед љубави. <br />Кад би се пробудили, ријечи и осмијеси били су им слатки, слађи од најслађег воћа што је расло свуда по врту, на стаблима вјечно зеленим и пуним сочних плодова, јер тада још није било болести, старости и смрти.<span><a name='more'></a></span></div><div style="text-align: justify;">Ове кћери зла спавале су у својим црним колијевкама-сјеменкама, плутајући бијесним оцеаном што се иза ограде врта, сплетене од ружа пењачица и сребрнастих туја, простирао у бескрај.</div><div style="text-align: justify;"><span></span>Ту је живјела Неа, најзнатижељнија од свих дјевојчица и дјечака који су икада живјели. Била је толико знатижељна да је ништа на свијету није могло задовољити. Прешетала је сав врт, прегацала све рјечице кристалног жубора које су њиме текле, сваку је травку додирнула, сваки цвијет омирисала, са сваком птицом запјевала. И није јој било доста! Научила је говор камења, лишћа и буба, и говор Вјетра, па га је без престанка запиткивала о ономе што се збива тамо одакле долази. А то је био благ вјетар, прољетни, јер у врту је било увијек прољеће, и њежно јој је шаптао на ухо играјући се прамичком њене косе. <br />Причао јој је о свему, само не о ономе што је иза ограде од ружа и туја. А њу је баш то занимало. <br />Често је прилазила тој огради и ослушкивала. Чинило јој се да тамо, иза, почиње неки други свијет, јер су одатле долазили чудни звукови, шумови какви се нису могли чути у свем врту. <br />Молила је Вјетар да је подигне на врх ограде, да би видјела тај нови свијет, и очи су јој при том сјале као два драгуља. Али Вјетар је само уздисао. Волио је Неу и бојао се да јој се што не догоди. <br />– Тамо је зло – говорио је. <br />– Што је то зло? – питала је Неа. И, не сачекавши одговор, узвикивала: <br />– Покажи ми зло! Молим те, покажи ми га! <br />Толико га је молила и толико му се умиљавала, називајући га најљепшим и најслађим именима која је могла смислити, да није имао куд и – попустио је. <br />Својим невидљивим рукама пажљиво ју је обухватио око струка и дигао високо, високо, на једну грану што је стршила над понором. <br />Широм растворених очију гледала је голема брда воде како израњају из дубина са трубама и заставама од пјене што су вијориле на вјетру, и силно тутњећи и ричући устремљују се на небо, пуно истих таквих, големих, сјајних брда што су се грмећи, урличући и сијевајући у безумној срџби, рушила њима у сусрет. <br />Али није се бојала, јер у врту љубави није било страха и њено је срце било пуно слаткоће. Тај призор стравичне љепоте био је опио њену душу. <br />Један се огроман вал закотрљао из даљина и пљуснуо о обалу тако жестоко да је смочио њену хаљиницу и у крилу јој оставио три мале, црне сјеменке, глатке и сјајне као бисери. Ставила их је на длан и дуго им се дивила. <br />– Понијет ћу их собом, као дар! – рече Вјетру. <br />– Баци их! – шапну он. – То су сјеменке, зла! Мила Неа, ако их узмеш, све ће цвијеће повенути и слатки мед љубави огорчат ће у твоме срцу, и у срцима свих људи. Врта више неће бити. <br />Али она се смијала, јер није знала што је зло, шта значи "повенути" и "огорчати" и "неће бити". Стога их је стиснула у шачицу и нипошто није хтјела да их испусти. <br />Вјетар је узалуд шаптао, уздисао и молио. Напокон ју је узео у наручје и спустио, јер било је вријеме сну и сва су дјеца већ спавала на мекој маховини, под стаблима, и лизала слатки мед љубави који је непрестано капао из сна онога дјечака. <br />Чим је осјетила тло под ногама, отрчала је и легла, јер је била уморна. <br />Сирота Неа, у сну се њена шачица растворила и из ње су испале оне сјеменке. Пошто падоше на меко, влажно тло, учас проклијаше. <br />Кад су се дјеца пробудила, сунца није било. Тешки, црни облаци закрилили су небо и лијевала је киша, хладна и без сјаја. Дивљи је вјетар јурио вртом откидајући главе цвјетовима, чупајући лишће и траву. Рјечице кристалног жубора биле су се замутиле и изашле из својих корита, ваљајући блатне валове, рушиле су и носиле све пред собом. Отпале су латице цвијета Љубави и у људска се срца населио страх. <br />Тад је први пут пожутјело лишће, иструлио плод, први се пут нетко разболио, остарио и умро. <br />А Неа? Она је одрасла и постала дјевојка. Заборавила је говор камења, лишћа и буба, и говор Вјетра. Сирота Неа, сада је знала што је зло. И није више била знатижељна. <br />Сједила је под смоквом или у кући, ако је било хладно, јер сви су већ имали куће од дрвета и земље, и своју велику бол претакала у пјесму. А то је била најтужнија и најљепша од свих пјесама икад спјеваних, јер је у њој био горки мед њене љубави. Многи су је слушали, лијечећи тугу љепотом. <br />Дјечак, онај што је спавао у круници цвијета који није имао сјенке, пробудио се у опустошеном врту, међу престрашеним људима, и заплакао. Плакао је и плакао док се није сав растопио у сузама. <br />Те сузе биле су слатке сјеменке љубави што падоше у срца људи. Кад која проклија у некоме, лице се његово засије а ријечи и осмијех постану слатки, као што су биле слатке ријечи и осмијеси оних који су живјели у врту љубави. <br />Дјечак из цвијета с латицама од чисте свјетлости, без сјенке неуспоредиве љепоте – сања у њему. Не будите га.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-34595357334285989862023-05-14T00:01:00.000+02:002023-05-14T00:01:46.114+02:00Бранимир Кршић: Излазак из игре<div style="text-align: left;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQsVfrqp8IjFzXEu2WosRZ9-QxXkABiIaXgihiqucr1t7J-OYxJRGNB3Pm4e_sHf8RovJxpVsDcAj30RX54S3P4ErA5-O8m3FisJyp3ulGQop6-nptKP1SUHOmEPAt3HioVkD0cL-fiqRByR-aR5RL-mJFtZVvOyH-YsQQy1CexELf9o81ptFbDbUl2g/s409/branimir%20krsic.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="409" data-original-width="356" height="303" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgQsVfrqp8IjFzXEu2WosRZ9-QxXkABiIaXgihiqucr1t7J-OYxJRGNB3Pm4e_sHf8RovJxpVsDcAj30RX54S3P4ErA5-O8m3FisJyp3ulGQop6-nptKP1SUHOmEPAt3HioVkD0cL-fiqRByR-aR5RL-mJFtZVvOyH-YsQQy1CexELf9o81ptFbDbUl2g/w264-h303/branimir%20krsic.jpg" width="264" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Бранимир Кршић</b><br /></td></tr></tbody></table>Повлачим причу: истине и лажи,</div>напуштам ријечи у језичкој лутњи, <br />разлог за себе тражићу у ћутњи <br />што опрост иште, ал’ опрост и значи. <br /><br /> Што икад рекох – сад више не важи. <br />Искоријенићу усне обичаје <br />брбљања јер су од памети јачи <br />(тај звук што штети дуже но што траје). <br /><br /> Сабраћу крв и уклонити талог <br />од слова што се у жилама слего; <br />сам се са собом слити у дијалог, <br />наћи тишину пространих алеја… <br /><br /> Не напустити моћ говора, него <br />осмијехом рећи и ћутати њиме – <br />граматика је скуп празних идеја… <br />(Памтим тек слова за властито име!)<span><a name='more'></a></span> <br /><br /> <b><br />Наук <br /></b><i><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span>оцу Ђури </i><br /><br /> Ко није гледо кроз зелен прућа <br />ватре, што туђе кровове ломе, <br />и на згаришту не стаја своме – <br />не зна тај, брате, шта је то кућа. <br />Ко није у гроб (виш каквог доца) <br />за својим претком бацио грумен, <br />влажан и љепљив, од мрака румен, <br />не зна тај шта је – имати оца. <br />Тек ономе ко је од других гажен – <br />шири се душа: (пшенична башта). <br />Ком опрости се – постаје блажен, <br />а Богу сличан онај ко прашта. <br />(А ти, Господе, сваки чуј јаук <br />и плод му, другом, предај у наук.) <br /><br /> <br /><b>Узнемирена радост <br /></b><br /> Ноћима изван буке <br />(док пуни се љетом воће) <br />слутим Творчеве руке – <br />њежније од мекоће. <br /><br /> Свему је оквир смијешак. <br />А видљив живот већ преста. <br />Ја сам ко дрво: пјешак <br />(који се не миче с мјеста)! <br /><br /> Ал’ нестрпљиво у круг пада <br />и ноћас бачена коцка. <br />И мене сред суштог склада <br />потапа туга бродска. <br /><br /> Пучина страшна се чини, <br />а алке гуше ме лучке. <br />О ја сам пречник празнини. <br />(Грлим је објеручке.) <br /><br /> Сва нервна покољења <br />унапријед сјета истишта. <br />Удишем хиљаду хтјења, <br />(а, ипак, не желим ништа). <br /> <p></p><div style="text-align: left;">И мада нестварно све је, </div><div style="text-align: left;">немиру стваран је жалац. </div><div style="text-align: left;">Покрету без идеје</div><div style="text-align: left;">ја сам постао талац.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-6194402178758443002023-05-13T14:00:00.002+02:002023-05-13T14:05:28.768+02:00Вишња Косовић: У магли<div style="text-align: center;"><b> (прича)</b></div><div style="text-align: center;"><b> </b><br /></div><div><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgIlAL6QYggHRmogwKMN7tY4gEyEL8k6rzjuHY5fr_Z-j_JM5gledT1da2D8hLGlswaH227zLBqBX_2OkabzEtg3aJiP7ZvNvNFA92XTxLJ5mttXrQw7BFQkrxd323g9P-ZpSELXQLqHZQbhd-aaSmrMmszJkRYnwC-YP-y6a4deJP7WmtMyqCEbvcTag/s556/visnja%20kosovic.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="556" data-original-width="437" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgIlAL6QYggHRmogwKMN7tY4gEyEL8k6rzjuHY5fr_Z-j_JM5gledT1da2D8hLGlswaH227zLBqBX_2OkabzEtg3aJiP7ZvNvNFA92XTxLJ5mttXrQw7BFQkrxd323g9P-ZpSELXQLqHZQbhd-aaSmrMmszJkRYnwC-YP-y6a4deJP7WmtMyqCEbvcTag/s320/visnja%20kosovic.jpg" width="252" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Вишња Косовић</b><br /></td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;">Магла је стискала и око и груди. Видик је био толико сужен да су шине пруге изгледале као немарно повучене линије на пијеску. Клупа под станичном тополом једва се назирала. Свеједно, сви су знали да је она тамо, на клупи. Њој није сметала, ни мећава ни пљусак; па шта јој може ова пипава и досадна магла. Нико јој више није знао име, а сви који чешће путују возом, или који се мувају по станици, знали су неку причу о њој. Додуше, свако је имао своју верзију приче, али то никоме није сметало. Када би каснили возови, сви су имали тему за разговор, без устручавања. <br />„Неки животи судбински су везани за одређена мјеста. Она је, казивали су ми, рођена на оној клупи, када је умјесто тополе тамо била липа раскошне крошње. Мајка јој прекинула пут у неке далеке крајеве, јер је изненада добила трудове. Мајчин чежњиви поглед за возом који је одлазио удахнула је са првим плачом. <span><a name='more'></a></span>Она само опслужује свој први уздах, и већ деценијама дочекује и испраћа сваки воз, потпуно одсутна за све око ње; сва преточена у помни поглед“; интонација женског гласа била је усклађена са одмјереним корацима; њеним и њеног сапутника. Лица су им била иза магле као густог вела.</div><div style="text-align: justify;">„Она види и чује... све што не може да дозна мурија. Тајно им казује.... о свим крађама и......и тучама у цијелом крају. Зато овдје открију свако џепарење“, глас вижљастог клинца прекидала су два одрасла младића сумњивог изгледа. <br />„Син је њен прокоцкао огромно очево имање, па ишчезао без трага. Сада он лута туђим предјелима, а она га чека, мајчински стрпљиво и упорно. У овом, мени тако туђем граду, само ми је она некако блиска. То што не прича; она се више не узда у ријечи.“; младом човјеку је подрхтавао бас. <br />„Она је силно завољела, онако како воле младе, још неискусне дјевојке. Он јој је упрљао сан о љубави и вјеру у човјека. Остали су јој само, хладан поглед и равнодушна мисао.“; млада жена није ни брисала сузу, суза је остала у магли. <br /> „Све је више возова, а све мање људи. Живот је сплитање и расплитање жеља, бола и наде. На крају, најчешће, не дође воз кога чекамо. Она чекањем пркоси онима који јуре и заборављају; онима којима је мутно око и хладно срце.“; старац се дрхтавом професорском руком придржавао за свога нешто млађег саговорника. Када се разишла магла, ње више није било. На пустој клупи остало је урезано: „Да није времена, како бисмо чекали и старили. Зна мјеру ријечи само онај који умије да ћути“.</div></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-37460148777271664192023-05-12T18:09:00.018+02:002023-05-12T18:32:36.132+02:00Дивна Зечевић: Пјесма отворена давно у Осијеку<div style="text-align: left;"></div><div style="text-align: left;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiCsM4xzWmaKWxDMnIaPh1taOWBDTHWxzxMcX5yKuDplA7YDb7afBcnzw8nr1DRjvpLsxW0xb4Zh51Net6nabOX3VQW9rnsiXOn4pX73hjf2_fIBIRycTyw8ELvtz-QvaozSx8IFPM4P1jxc1oeRR1fCtFb587qIUFykR0uSwvu4MDoLx9N2BAoaixpw/s810/divna%20zecevic.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="810" data-original-width="620" height="251" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgiCsM4xzWmaKWxDMnIaPh1taOWBDTHWxzxMcX5yKuDplA7YDb7afBcnzw8nr1DRjvpLsxW0xb4Zh51Net6nabOX3VQW9rnsiXOn4pX73hjf2_fIBIRycTyw8ELvtz-QvaozSx8IFPM4P1jxc1oeRR1fCtFb587qIUFykR0uSwvu4MDoLx9N2BAoaixpw/w193-h251/divna%20zecevic.jpg" width="193" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Дивна Зечевић</b><br /></td></tr></tbody></table></div><div style="text-align: left;">Стол – с мјесечином на столњаку. <br />Остакљена соба у непомичном погледу <br /><br /> Ако само спустим трепавице – соба ће се раширити <br />Увећавање њезино ништа неће зауставити... <br /><br /> Треба зато на леђима лежати. Ако се окренем <br />звук ће ме властитог окрета заљуљати... <br /><br /> Преварену – сив ће ме столњак прекрити. <br /> <br />У тешку плочу обитељског стола </div><div style="text-align: left;">црте свога лица с муком ћу отиснути.<span><a name='more'></a></span></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b> </b></div><div style="text-align: left;"><b>Ноћ удобна</b></div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: justify;">Ноћ удобна, лагана, мекана, ослобођена земаљске силе теже. Ноћ с далеким сунцем </div><div style="text-align: justify;">спуштеним у прозирну чашу као жумањак случајно разбијеног јајета у фрижидеру. </div><div style="text-align: justify;">Анђео путник из Сопоћана, златом опточених рукава, ушао је у кухињу и преда мном склопио тамна крила. Моја тајна вечера.</div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"><b>Рујан</b></div><p> Окрећем се свом страху и самоћи. <br />Баш да видим шта ми може моја биједа <br /></p><p>Држим дијете испред себе, Више очију више види. <br />Држим и дијете свог дјетета. <br /><br /> Љетне наочале на столу, без моје главе. <br />Знамо се из виђења већ, моја глава и ја. <br /><br /> Нема сунца у сну ни свједока. Лоша расвјета. <br />У плиткој ријеци на крају града развијају <br /><br /> влажне породичне фотографије и суше опрана кола. <br />Не видим више своје дијете ни дијете свог дјетета. <br /></p><div style="text-align: left;"></div><div style="text-align: left;"> Окрећем се насумице у сумкраку пјесме.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-12920715145689583252023-05-11T21:47:00.003+02:002023-05-12T13:53:11.261+02:00Ранислав Ачковић: Пјесма за причу (приче)<div style="text-align: center;"><b>Неизводиво </b><br /></div><div><br /></div><div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjp1OXsmSjUS094emPytQsYjcADgmSA_UBYt3celLtpE6GOQYMNE_l62kyYLwsyCUb2tjEaCAc1B_HB7BBFJAC122opkXIWejjdqk9qr5nSEXWDP2iZ58U9oozcVrDVcE5i1Q6CI8lsJWbi_LXjmfPQ8jLKD9_2GZ0aGbHv6Fc28Rt5pUmEqrH5IY8LMQ/s400/ackovic1.jpeg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="400" data-original-width="277" height="311" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjp1OXsmSjUS094emPytQsYjcADgmSA_UBYt3celLtpE6GOQYMNE_l62kyYLwsyCUb2tjEaCAc1B_HB7BBFJAC122opkXIWejjdqk9qr5nSEXWDP2iZ58U9oozcVrDVcE5i1Q6CI8lsJWbi_LXjmfPQ8jLKD9_2GZ0aGbHv6Fc28Rt5pUmEqrH5IY8LMQ/w216-h311/ackovic1.jpeg" width="216" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Ранислав Ачковић</b><br /></td></tr></tbody></table>Чује писац за један интересантан догађај који му се учини погодним за нову причу. Али догађај је био толико необичан, са неочекиваним расплетом да се прича чинила неизводивом. Ево о чему се ради: тетка његове пријатељице не успије да се убије скоком са моста, јер је на себи имала дубоке стезнике. Наиме, годинама је патила од вена, а баш толико их је носила на себи. И тај дан, док је с напором покушавала прескочити ограду моста, док је безуспјешно покушавала откачити стезнике, наиђе муж њене сестре, одговори је и поведе кући. <br />Сестра је дочека као што се дочекује сваки гост. Понуди је кафом и лимунадом; грло је било суво: ’али да не буде преслатка’, додаде; ’у последње вријеме шећер ми удара на очи попут дјечјег сна’. Спасиоца тај захтјев трже; загледа се у њу. И писац бијаше загледан у исту тачку не знајући шта с њом, гдје да је стави. <span><a name='more'></a></span><br /></div><div><br /> </div><div> </div><div style="text-align: center;"><b> </b></div><div style="text-align: center;"><b> </b></div><div style="text-align: center;"><b>Нељубазна теза </b><br /></div><div><br /> </div><div style="text-align: justify;">Вољело се двоје. Вољели се годину. Вољели се двије године. Вољели се њих двоје неколико година. А онда, изненада, престану да се воле. Први пут су посумњали у заједничку љубав. Учини им се како је права љубав неостварива: како то до сада није ни била права љубав, него је просто између њих текло вријеме о којем се обично најмање води рачуна, јер да су водили рачуна, питање да ли би икад били заједно. Или тако некако. <br /></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div><br /></div><div style="text-align: center;"><b>Слобода <br /></b></div><div><br /></div><div style="text-align: justify;">Затвореник Т-147116 одслужи своју казну и изађе на слободу. Од дуге и тешке робије бијаше ослабио: и физички и психички, те брига око тога како-ће се-снаћи-на-слободи за њега није била најнормалнија ствар: не може се рећи да све те године није размишљао о животу и, управо, када му се морао највише обрадоватати, највише је страховао. Дугогодишње везивање са изразима смрти оснажило га је, чак га је у том домену наличја живота начинило мудрим; вјеровао је да смрт није никад оно што се именом ословљава. Наиме, вјеровао је да се смрт показује другим лицем. Данас то може мање-више провјерити. <br /></div><div><br /></div><div><br /></div><div style="text-align: center;"><b>И онај Довлатов, такође <br /></b></div><div><br /> </div><div style="text-align: justify;">Искусан пандур је пратио сумњиво лице. А искусног пандура је пратио други пандур. Другог пандура је пратио трећи пандур. Трећег пандура је пратио четврти, колега. Четвртог колегу је пратио пети колега. Петог колегу је пратио шести колега, а онда пада на ум да и Хармс слично завршава своје приче.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-35164621119729630952023-05-11T00:01:00.003+02:002023-05-11T22:59:32.596+02:00Желидраг Никчевић: Књижевност је ствар народа<div style="text-align: center;"><b><i> О прози Јована Радуловића</i></b><i><br /></i></div><div><br /></div><div style="text-align: justify;"><div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheOceGRZagJBqmLExrQ-q72T7IUpwuA2NqPnjpcClDCCSS_7vhlRIvcP1T4WnjrLluzx0R2X3SjLKGWi3bBouLjmpZzPu-Ae7022iSPMn_bOkYRNnzkjm7dGOnQwACtOZph9QlU7xOFs2Xb7ekQbgpWFhyp_BMI3zukcegSwltqthQJmCSZx2JZojxdQ/s960/zeljko%201.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="960" data-original-width="960" height="270" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheOceGRZagJBqmLExrQ-q72T7IUpwuA2NqPnjpcClDCCSS_7vhlRIvcP1T4WnjrLluzx0R2X3SjLKGWi3bBouLjmpZzPu-Ae7022iSPMn_bOkYRNnzkjm7dGOnQwACtOZph9QlU7xOFs2Xb7ekQbgpWFhyp_BMI3zukcegSwltqthQJmCSZx2JZojxdQ/w270-h270/zeljko%201.jpg" width="270" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Желидраг Никчевић</b><br /></td></tr></tbody></table>Тешко је повјеровати, али наслов овог текста потиче од вишеструког и можда најбескомпромиснијег мањинца свјетске литературе, Франца Кафке. У „Дневницима“, 25. децембра 1911. године, он записује: „Књижевност се мање тиче књижевне историје него народа“. А одмах затим: „Памћење малог народа није мање од памћења великог, и оно зато темељније прерађује постојећу грађу“. <br />Ако знаменити прашки усамљеник овако изричито афирмише колективну и конститутивну црту књижевног стваралаштва, зашто би се ми устручавали да радимо сличне ствари? Нарочито ми, Срби, чија се национална свијест кроз огромна историјска искушења увијек ослањала на књижевност, са непогрешивим осјећајем да управо она производи активну духовну солидарност и заједништво. Овдје ћемо поћи и корак даље: ако је писац на маргини своје крхке заједнице или на изнуђеном растојању од њених централних токова, та чињеница му у још већој мјери омогућује да искује средства из неке друкчије свијести и друкчије осјећајности. Тада је он истински градитељ и препородитељ.<span><a name='more'></a></span></div><div style="text-align: justify;">Већ смо коментарисали тезу да је наш запуштени национални ентеријер веома инспиративно полазиште за разноврсна умјетничка трагања, а да се несинхроно пулсирање народног бића и његових енергија у литератури исказује као драгоцјено градиво. И заиста, није тешко установити да су се управо на ободу српских земаља по правилу јављале водеће фигуре и водећи гласови те изнуђене реторике. Рецимо, са сјевера Црњански („Умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели“), са југа Његош и Љубиша, са истока Бора Станковић, са запада Матавуљ, Кочић и Десница... Тим феноменом укрштања тзв. периферних снага и њиховим дозивањем преко мапе, преко разних трауматичних зона, настаје наша духовна граматика. Данашњи примјери такође су веома увјерљиви. <table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgoRjmIG7EdA9Z7DcEejTkOE7ZonfwlRitUwCsCF8nSOGlJk3iWxE8CrM1kvs0Lg4N4k7lP2bJjY-DiyC5W0IwEQ3yGlQvIosmxtcYnUb2_IupsStd3VUEr3hg2GSu_IzSRsIefqRzbiU-mgAcpCRmfmIb4qtCWGj9KZ01xRQVSur1BcFpkEbvbd2DViA/s974/dobitnici%20nagrade%20braca%20micic%20vujcic,%20radulovic,%20lalic.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="974" data-original-width="666" height="457" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgoRjmIG7EdA9Z7DcEejTkOE7ZonfwlRitUwCsCF8nSOGlJk3iWxE8CrM1kvs0Lg4N4k7lP2bJjY-DiyC5W0IwEQ3yGlQvIosmxtcYnUb2_IupsStd3VUEr3hg2GSu_IzSRsIefqRzbiU-mgAcpCRmfmIb4qtCWGj9KZ01xRQVSur1BcFpkEbvbd2DViA/w313-h457/dobitnici%20nagrade%20braca%20micic%20vujcic,%20radulovic,%20lalic.jpg" width="313" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Добитници награде "Браћа Мицић" испред некадашње цркве-брвнаре Вазнесења Господњег у Мајским Пољанама на Банији: Никола Вујчић (за 1993), Јован Радуловић (за 1994) и Иван В. Лалић (за 1995) </b>–<b> љето 1995. године</b></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><br /></td></tr></tbody></table></div><div style="text-align: justify;">Пошто је Јован Радуловић један од најзначајнијих представника савремене српске прозе, имамо добру прилику да говорећи о њему кажемо понешто и о нашој историји и о нашој савременој књижевности, јер су оне у овом дјелу неразлучиве. Његова проза је упечатљив доказ да српска духовност у стопу прати судбину српског национа, и то судбину свих његових дјелова, снагом за коју се никад не зна из каквих дубина долази и каквим моћним оружјима располаже. <br />Јован Радуловић пише углавном о Србима из Далмације и Крајине, о малом, трагично запостављеном дијелу нашег народа, и чини то увјерљивошћу која је понекад равна врхунским обрасцима наше литературе и наше укупне духовности. Његова проза, наравно, припада моћном реалистичком крилу наше књижевности, са снажним националним предзнаком, које се са западне стране ослања на Матавуља и Кочића, а са јужне на Љубишу и Марка Миљанова. Та блискост је врло суптилна, и никако се не своди на саму технику писања, на њу чак најмање. Радуловићева сродност са нашим великим реалистима огледа се у његовој способности да данас, сада и овдје, од најоскуднијег материјала створи мала приповједачка ремек дјела, да звучи као стари мајстор (и зато га је проф. Деретић једном врло озбиљно запитао: „Које си ти године заправо рођен?“) – у способности да се те мале приче и слике урежу директно у националну меморију, одакле су и узете. <br />Радуловићева проза свједочи о виталности и модерности једне моћне духовне традиције – о способности литературе да свом поколебаном народу врати његове најбоље обрасце, без којих долази до распада заједнице. Простије речено: добра литература нам пружа јаке разлоге да останемо заједно, да сагледамо себе у цјелини, и у најтежим граничним ситуацијама. Осим чисто умјетничког мајсторства – да се минималним средствима допре до најшире друштвене, историјске и психолошке фреске – овдје је на делу и један суштинскији ефекат. Код Радуловића, као и код Љубише, обнавља се национална симболна економија, овјековјечује се управо оно најпролазније, чува се од заборава и најнезнатнији дрхтај несрећне људске душе, тамо негдје у даљини, и тако се та даљина смањује, а несрећа ублажава. Јован Радуловић види, памти и васкрсава свијет Срба из Хрватске до невјероватних детаља, а опет – кад из те трагичне реалистичности изрони на површину, читалац осјећа да је заувијек обузет магијом приповиједања, да је из тог привидног сиромаштва одједном постао баснословно богат, да га та пуста слика испуњава тугом, љепотом и непроцјењивим моралним вриједностима.</div></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-2461451059268929682023-05-10T09:09:00.001+02:002023-05-10T10:40:07.825+02:00Сибе Миличић: Зидање храма<table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh7KVJV6J7sJpoizOHBqxTCXPHyPBF81p8xig-yo9ibllNCI_GrWTxbRn07_A2Ivo-2VCfhyQMzADXgaU2MjUHbg721GctD6qkX6iFb0LzLBkNkm_S3kYZ2llDrJ50veJjtV0C81IgbqxDfSyrld9bV8SO9ZnBI8flkep55g6JIlFiOZFGHXfuCfs7IRQ/s1191/Milena%20Pavlovic%20Barili,%20Josip%20Sibe%20Milicic.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1191" data-original-width="1003" height="331" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh7KVJV6J7sJpoizOHBqxTCXPHyPBF81p8xig-yo9ibllNCI_GrWTxbRn07_A2Ivo-2VCfhyQMzADXgaU2MjUHbg721GctD6qkX6iFb0LzLBkNkm_S3kYZ2llDrJ50veJjtV0C81IgbqxDfSyrld9bV8SO9ZnBI8flkep55g6JIlFiOZFGHXfuCfs7IRQ/w278-h331/Milena%20Pavlovic%20Barili,%20Josip%20Sibe%20Milicic.jpg" width="278" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Милена Павловић Барили: Јосип Сибе Миличић</b><br /></td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;">Кад су, једног дана (баш пред подне), старн клесар Петар и његова млада кћи Маргарита, улазили у село (са мазгом натовареном с једне стране клесарским алатом, а сдруге, машином за шивење), нико од сељака није ни сањао колико зла долази к њима са ово двоје људи. <br />Кућа је за њих већ била. спремна: мала, ка мена (као све куће на овим острвима), на један спрат, празна још од лане, кад се цела једна породица одселила у Америку. <br />Село је намеравало да започне градњу нове цркве: стара је била премалена. Тражили су дуго клесара који би ископао камење из каменолома (којих ту има у изобиљу) док нису успели да наговоре овог старог, искусног клесара. Он се одазвао после много размишљања, највише стога: што је у граду на копну радио под туђом управом, па му се то није више свидело, а друго, што је тамо његова ћерка шивењем мало зарађивала, па се надао, да ће јој на селу посао ићи боље.<span><a name='more'></a></span> Ћерка није била нимало одушевљена очевом одлуком, али шта је могла? Морала га је слушати. У души, је, ипак, одмах стварала план како ће иу сваког дана убризгавати по капљицу отрова, да му огади овај живот „у пустоши“ (како је она говорила) и тако га присилити да се понова врати у град где је она имала начина свакакве разоноде, што јој у селу (како је она мислила) неће бити могуће. <br />Сељаци су их дочекали са највећом пажњом. Одведоше их до куће и предадоше им је. Девојке уђоше у предсобље, па, кад уђе гошћа, скупише се све око ње и поведоше је по собама, чудећи се непрестано, како је она лепа. бела и румена, као права лутка! <br />Старац је остао у дворишту док су му сељаци све скинули и унели у кућу. Онда се и он, погурен од педесетогодишњег рада, полако попео по степеницама и сео за сто у предсобљу, на којему га је чекао већ обед, који му је спремио један будући комшија. <br />То му се није никада догодило у граду, за то се тамо не зна! Ћерка је остала запрепашћена, чудно дирнута, и ако јој баш није било одвећ пријатно јести нешто што је спремила некаква, Бог зна каква сељакиња, нечиста и замазана. Али, ипак, уморна од пута и изгладнела, почела је, готово са страхом, да једе, док није осетила да је јело врло укусно, тако да јој је, на свршетку, изгледало мало. Отац је већ био научан на све, он је јео са највећим апетитом, после чега се напојио добрим вином, које је; такође, било донесено на дар од сељака. <br />Док су они јели, комшије стајаху око њих, мирно, као војници на стражи. Девојке су пазиле на клесареву ћерку, као на неку долетелу, нову, непознату птицу, сву шарену и чаробну, завидећи јој, што су њезини образи бели, а на јагодицама црвени, као најлепша јабука, а њихови црни, сви изгорели од сунца. Посматраху јој и одело, додирујући јој чипке на раменима и чудне наборе на <br />рукавима, готово не верујући да то може бити право: тако нм је све изгледало лепо, као да је насликано! <br />Говорило се мало; сељаци се још нису билн ослободили. Девојке су само задовољно посматрале гошћу, па се, кадикад, насмејале, погледавши једна другу, да би тако изразиле своје велико задовољство и цело своје очарање. (…) </div><div style="text-align: left;"></div><div style="text-align: right;"><i>(“Борови и маслине”)</i><br /> </div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-31069684702507849752023-05-09T09:30:00.002+02:002023-05-09T14:28:10.894+02:00Драган Алексић: Мир села<p></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><table align="center" cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh-nxx5eflvS0Tfd23Cnu6hLjS01urTdGIEllrmPY9Ww3ncTXPIVx91Ru5gcgMiX_iYIZHq--bJA4P8lYx19gE1BRPyznbNyldqgEV2WHMp7BiJ1fmH2kOZiVLm6Utt1-9IQ_a1WiQIS5eIjGXAt-W2FvhOxhpiePO38lu8FtTkgDp2tXUWp85gaGPOTQ/s1000/dragan%20aleksic.png" style="margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1000" data-original-width="750" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh-nxx5eflvS0Tfd23Cnu6hLjS01urTdGIEllrmPY9Ww3ncTXPIVx91Ru5gcgMiX_iYIZHq--bJA4P8lYx19gE1BRPyznbNyldqgEV2WHMp7BiJ1fmH2kOZiVLm6Utt1-9IQ_a1WiQIS5eIjGXAt-W2FvhOxhpiePO38lu8FtTkgDp2tXUWp85gaGPOTQ/w199-h266/dragan%20aleksic.png" width="199" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Драган Алексић</b><br /></td></tr></tbody></table></div>Ви мислите: чудно виси лампа <br />Ви мислите: чудно живи батерија <br />Ви мислите: чудно сјаји графит <br /><br />то беше: све <br />то беше: изнад свега <br /> <br />даље: <br />ко први дигне прст има премију <br />ко први сагне главу види бога <br />ко први каже реч има дело <br /> <br />то беше то беше <br />то беше <br />што то уопште беше <span><a name='more'></a></span><div style="text-align: left;"> </div><p></p><div style="text-align: left;"><b>Лабораториј </b></div><div style="text-align: left;"><br /> Свежа жена, као сено <br />крај акумулатора: <br />Станите браћо трепетљива, <br />девет конвертора! <br /><br /> Течан талог на дну стакла – <br />збир шарених тачака – <br />жудно жеже жарка жица <br />варничавих зрачака. <br /><br /> Широм књиге звече шарке <br />штурих речи числених <br />Кроз вијуге слива слап се <br />сетних ставни мислених: <br /><br /> „Солуцио калцил оксисулфурати, <br />оксигенум Бакси пулвери...“ <br />Смоласт сок се језгру своме врати – <br />„корнум-корни, арбор-арбори“. <br /><br /> Са дна срца вечан талог – <br />збир звецкавих верања – <br />стиже оку, позва очи <br />збир престрасних смерања. <br /><br /> Свежу жену као сено <br />крај акумулатора <br />жудно жеже жарка жица</div><div style="text-align: left;">жустрог конвертора.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-7448064011508992252023-05-08T17:51:00.012+02:002023-05-08T23:48:25.518+02:00Славољуб Марковић: Брига (приче)<div><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOy4UTGU0tbthx6DbD1J1g4ZZM43DK12wR6iTZk0yHcPB_Ktil3Sxz7oeJO-7SrbuB3ZAU7FglN1N3JA6McQxjz7eqbnoSDA6YMwYtZPqRztgXC-6RsHnKdS-GIqer7RFjrDJr_siLBMc2TweU1eJz9tG6m95uhgAvbMzrRfJW6OAiRa0F3mhAgvcHyg/s1517/slavoljub%20markovic%205.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="1361" data-original-width="1517" height="204" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjOy4UTGU0tbthx6DbD1J1g4ZZM43DK12wR6iTZk0yHcPB_Ktil3Sxz7oeJO-7SrbuB3ZAU7FglN1N3JA6McQxjz7eqbnoSDA6YMwYtZPqRztgXC-6RsHnKdS-GIqer7RFjrDJr_siLBMc2TweU1eJz9tG6m95uhgAvbMzrRfJW6OAiRa0F3mhAgvcHyg/w228-h204/slavoljub%20markovic%205.jpg" width="228" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Славољуб Марковић</b><br /></td></tr></tbody></table><div style="text-align: justify;">Бар једном недељно њих двоје су разговарали телефоном. Син је живео у иностранству, а мајка је дуго седела поред телефона и чекала. Питала би га увек када ће доћи али син би одлагао посету а да мајка није знала зашто. После једне посете болници мајка је помислила да се и њен син разболео и да зато не долази. Плашио се да га мајка не види у тако грозном стању. Временом је постала убеђена да јој је син стварно болестан. Захтевала је од сина да се одмара и да не путује: њој је свако путовање било преко света. <br />"Мајко", питао је. "Да се ниси разболела и да зато не желиш да дођем и видим те." <br />"Не", говорила је. "У мојим годинама човек се не може разболети. Он само може умрети."</div><span><a name='more'></a></span> </div><div></div><div></div><div></div><div><br /></div><div><br /></div><div style="text-align: left;"><div style="text-align: center;"><div style="text-align: center;"><b>Страх од смрти </b><br /></div><br /></div><div style="text-align: justify;"> Када сам ушао у одређене године почео сам да носим нитроглицерин са собом, у нади да ће ме лек спасити, међутим, само се десило да једнога дана, при додељивању награде, припадне мука <br />једном познанику. Не размишљајуци о разлозима, нити гледајући грчење лица од мучнине, одмах притрчим и пружим му нитроглицерин, изговарајуци упуство које сам знао наизуст. Током указивања помоћи, стигла је санитетска екипа. Веровали или не, потврдили су моју претпоставку... <br />„Честитам“, рекао ми је лекар. „Ви сте му спасили живот.“ <br />Неколико година касније сретнем некадашњег болесника, како седи са својом женом, у једној кафани, потпуно аутистичног, и не могавши да препознам некадашњег вагабунда и каснијег бизнисмена, питам, да га нисам пријатељски зајебао, онда, пружајући му помоћ, на шта се мој познаник дубоко замислио... Док је размишљао, његова жена почела је да негодује; она добро зна колико су лепих тренутака провели од онда, на њене речи мој познаник је само ћутао. <br />Напокон је овај случај утицао на мене; престао сам да се оптерећујем лековима које бих носио са собом.</div></div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:TrackMoves/>
<w:TrackFormatting/>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:DoNotPromoteQF/>
<w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther>
<w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian>
<w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
<w:SplitPgBreakAndParaMark/>
<w:DontVertAlignCellWithSp/>
<w:DontBreakConstrainedForcedTables/>
<w:DontVertAlignInTxbx/>
<w:Word11KerningPairs/>
<w:CachedColBalance/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
<m:mathPr>
<m:mathFont m:val="Cambria Math"/>
<m:brkBin m:val="before"/>
<m:brkBinSub m:val="--"/>
<m:smallFrac m:val="off"/>
<m:dispDef/>
<m:lMargin m:val="0"/>
<m:rMargin m:val="0"/>
<m:defJc m:val="centerGroup"/>
<m:wrapIndent m:val="1440"/>
<m:intLim m:val="subSup"/>
<m:naryLim m:val="undOvr"/>
</m:mathPr></w:WordDocument>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true"
DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99"
LatentStyleCount="267">
<w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false"
UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/>
<w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-bidi-font-family:"Times New Roman";
mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}
</style>
<![endif]--></div><div style="text-align: center;"><b>Поука </b><br /></div><div> <br /></div><div style="text-align: justify;">Причао ми је стриц Милан из Јаковља, да је на вашару јако огладнео. Пробио се некако до места где су продавали пљескавице. Негде у близини продавали су и капе. Погледао је и видео – капа кошта двадесет динара, исто толико кошта и пљескавица. Била му је потребна капа, а огладнео је. Док је чекао у реду да купи пљескавицу ипак се одлучио да купи капу. Издржаће глад док оде кући. Место где се одржавао вашар је двадесет километара удаљено од његовог села, Јаковља.<br /> И тако купи он капу, издржи глад и дође кући. Седне за сто и почне да једе. Када се најео већ почне да прича о вашару, и шта је све видео. <br /> А онда каже: "Е моји људи, умало да поједем капу." <br /></div><div><br /></div><div style="text-align: left;"><b><br /></b><div style="text-align: center;"><b>Сналажљивост</b><br /></div> </div><div><br /></div><div style="text-align: justify;">Онога дана када јој се разболео муж твоја тетка је схватила да не мора да пати, и да ради тешке послове. Човек који је превезао течу до болнице постао је теткин љубавник. И лепо су течи рекли да ће му овај човек отети жену, али он није веровао. Међутим, када је једног поподнева изашо из болнице, у кући је затекао жену и тог човека кога је назвао шофер. Тада је видео да је његова жена нашла љубавника. Међутим, било му је све једно. Једино што је знао да са тим љубавником његова жена не може побећи. <br /> Ускоро када је долазио један господин који је живео у иностранству твоју тетку је изабрао да му помаже док се налази у селу. Зашто је тај господин баш твоју тетку одабрао теча тада није могао да зна. Чак је и господинова супруга, старија госпођа, била задовољна теткином услугом. И онда када је требало да се врате у иностранство повели су и своју нову помоћницу. Ето, помагаће им једно време. Може да заради нешто новца, да се сама снађе у иностранству. И пошла је. <br /> Негде на аутопуту, усред неке од земаља, можда Швајцарске или Немачке, старији господин, изашао је из аута, извео своју супругу да се мало одмори и освежи замореној од дугог пута, а онда јој рекао: <br /> "До виђења госпођо", и оставио је збуњену жену на путу одлазећи са својом љубавницом.</div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-6436343559045778132023-05-07T19:32:00.022+02:002023-05-07T21:20:02.997+02:00Љубан Клобучар: Наредба<p><i>(један командант, своме посилноме)</i></p><p></p><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuy4mukIE1NKhet1S7ZJZ9c_cMiWI2WgCA_QIM9AEuthEnkV1k27NyPxBsxTSZqf9f1Bwa77LUGHRRdmrphBi2k_jMRAogj2zY_VEvGA1Z7ZfecQz3nBsfrpreTp5hknZCO3ZaS35EfvpaJDwjOM5DpXos4_9RAc3Pvdi-GVEAmVhQ8HLhVBXltRTqWQ/s405/Ljuban_Klobucar.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="405" data-original-width="293" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiuy4mukIE1NKhet1S7ZJZ9c_cMiWI2WgCA_QIM9AEuthEnkV1k27NyPxBsxTSZqf9f1Bwa77LUGHRRdmrphBi2k_jMRAogj2zY_VEvGA1Z7ZfecQz3nBsfrpreTp5hknZCO3ZaS35EfvpaJDwjOM5DpXos4_9RAc3Pvdi-GVEAmVhQ8HLhVBXltRTqWQ/s320/Ljuban_Klobucar.jpg" width="232" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Љубан Клобучар</b><br /></td></tr></tbody></table> Постројте војску <br />прије битке <br />да видимо <br />колико <br />гробова <br />ископати <br />треба <br />И <br />не <br />зовите <br />попове <br />биће <br />велика <br />гужва <br />да <br />се <br />не <br />примијети <br />а камоли <br />упамти!<span></span><p></p><a name='more'></a> <br /> <b>Бол <br /></b><br /> Како ме боли око, <br />кога више нема <br />на које више ништа видјети неће. <br /> <br />Како ме боли рука, <br />коју су ми одсјекли. <br /> <br />Како ме боли нога, <br /> што ослонац ми бјеше, <br />а сад је више нема. <br /><br />Како ме боли кућа, <br />која тамо далеко оста, <br />а можда је више нема. <br /><br />Како ме боли душа, <br />када ми тијело замире <br />у очају дугих сања. <br /><br /> Како ме боли све, <br />чега више нема.<p></p>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-81064440717048597382023-05-07T08:47:00.028+02:002023-05-07T14:08:09.833+02:00Катарина Никчевић Брајовић: Оштри језик љубави<div style="text-align: center;"><i><b>Како је говорио Свети Петар Цетињски: <br />Да међу Турцима живим, не бих толики зулум трпио<br /></b> </i></div><div><br /> </div><div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEibsNpeWaROQXoTlltPqND_GZFo3jMTbEz2Ul8MYiHcDqlsBN9HbhwDldrRxiDqZiA0jpwiGXvaxQYcLOpSH9lA56cDYpyJTPGnQYuIQDgM7hblFAO78dRnQ73K-0Dd8C1jG41ht3aVrvATCX_WzR5RqJInqORK3nPeGGYficIhzC5JCtcKXLN8Uwh50w/s531/Katarina-Brajovic.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="531" data-original-width="369" height="266" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEibsNpeWaROQXoTlltPqND_GZFo3jMTbEz2Ul8MYiHcDqlsBN9HbhwDldrRxiDqZiA0jpwiGXvaxQYcLOpSH9lA56cDYpyJTPGnQYuIQDgM7hblFAO78dRnQ73K-0Dd8C1jG41ht3aVrvATCX_WzR5RqJInqORK3nPeGGYficIhzC5JCtcKXLN8Uwh50w/w184-h266/Katarina-Brajovic.jpg" width="184" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Катарина Никчевић Брајовић</b><br /></td></tr></tbody></table>Ове озбиљне и тешке ријечи писао је Петар Први Петровић Његош Црногорцима и Брђанима, Паштровићима и свим осталим који су, ако не фактички, а оно духовно били под његовом пастирском управом. За његовим ријечима није ишла државна сила, али су се његове ријечи слушале и дуго након што су написане. <br />Пастир добри чудотворац и светитељ, рођен је највероватније септембра 1747. године на Његушима, од побожних родитеља Марка Дамјанова (Петровића) и Марије (рођене Мартиновић). Његов отац његова оца Дамјан бјеше рођени брат чувеног митрополита црногорског Данила. <br />Замонашен је у дванаестој години. Растао је уз митрополита Василија и владику Саву, а након што је невољени владика Арсеније Пламенац умро, Петар Петровић Његош дође на чело Црне Горе и засједе на владичански трон. <br /></div><span><a name='more'></a></span><div><br /> </div><div style="text-align: center;"><b>Ево, дође вријеме</b> <br /></div><div><br /> </div><div style="text-align: left;"><div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhgkPDshbkAaCCg-QjzhTTjhcs4FApfEDX9MeqI9o22HNIdFDREmcQKTPCcBNAleXELcmCTQIrYFBW5BnlnxUwn0Dh5ez6d_cPcbp7oucXPqFHBB5aYSOLjr2Fy3jgyIQItqScPws5QHg4slnuNC9fZnpSi0va_f8-_zNVgGeKhFCIA1YlrELaaBF2H9g/s700/Sveti-Petar-Cetinjski.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="700" data-original-width="434" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhgkPDshbkAaCCg-QjzhTTjhcs4FApfEDX9MeqI9o22HNIdFDREmcQKTPCcBNAleXELcmCTQIrYFBW5BnlnxUwn0Dh5ez6d_cPcbp7oucXPqFHBB5aYSOLjr2Fy3jgyIQItqScPws5QHg4slnuNC9fZnpSi0va_f8-_zNVgGeKhFCIA1YlrELaaBF2H9g/w199-h320/Sveti-Petar-Cetinjski.jpg" width="199" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Свети Петар Цетињски<br /></td></tr></tbody></table>Препоручен од главара и гувернадура и цијелог народа као богољубив и благонараван, он доби дозволу од аустријског двора да га рукоположи карловачки митрополит Мојсије Путник. На путу од Беча за Сремске Карловце догоди се будућем владики још једно искушење: испао је из кола и сломио десну руку. Послије шестомесечног боловања, он би свечано рукоположен у саборном храму у Сремским Карловцима, за архијереја црногорског, скендеријског и приморског (13. октобра 1784. године). <br />Током дуге владавине, ратовао је и са турском империјом и са наполеоновим трупама, а најжешћу битку водио је против зла у самој Црној Гори. Анархија је владала, а Свети Петар био је снажна опозиција. Настојао је да уведе ред и закон, да ојача цркву и вјеру. У томе је имао успјеха, али и пораза. <br />Када је требало да измири завађене, није жалио труда ни времена. Остало је забиљежено: само у току једне године ишао је четрнаест пута у Ријечку нахију да измири Цеклињане и Добрњане. <br />У његовим гласовитим посланицама забиљежени су многи догађаји из историје Црне Горе који су захтијевали интервенцију са највишег мјеста. Тако је са Цетиња, 21. новембра, 1823. године, Свети Петар Цетињски писао: <br /><i>Ја сам одавно видио, да овдје живјети не могу и ево дође вријеме, да од силе цетињске под старост бјежим из Цетиња. Јучер ударише Бајице на чељад доњекрајску пред манастир која носаху жито у млин; скочише моји људи и не даоше жито да узму. Ту су пушке натезали да ове побију. Иза тога се зађеде бој међу Бајицама и Доњокрајцима за цијели дан, неки Доњокрајци у Влашку цркву, а Бајице около цркве и на сваку страну око Доњега краја. Чељад која бјеху у млин пошла, не смију се дома вратит, закумила наше момке, да их поведу до кућах. И они најприје пошли, вјеру Бајицах извадили, да их слободно могу повести, пак узели чељад да прате, а кад дошли мимо цркве на вељу ливаду, сретну их Бајице и убију на њихове руке једну ђевојку Шпадијерову, која је пала мртва на њихове ноге и хаљине окрвавила. <br />Кажу ми да су шиљеж и козе црковне узели, које смо предали на зимницу у Доњи крај. Сад помислите да ли је могуће ово трпјети. Да међу Труцима живим, не бих толики зулум трпио колико трпим од Црнограцах.</i> <br /><br /></div><div style="text-align: center;"><b>Реци ако знаш </b><br /></div><div style="text-align: justify;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Ако је и било напредка у увођењу закона међу Црногорце, то није било ни брзо ни лако. Са Цетиња, маја 1824. године, одпослата је још једна строга посланица: <br /></div> <div style="text-align: justify;"><i>Драги моји Подгорани, дајем ви свијема вама на знање, да дођоше преда мном двије парте, које јесу убивене: Давчевић из Брајићах, који јест убивен од двије куће Страинах или Мила Драгова Томића то јесу Паскаличани, а Давчевић уби Страину. Тако бранећи се Страина да Давчевића убио није, е иште суд и правду. Другојаче међу њима суда бити не може, но познато јест да је овако право, прекратит више зло унапријед да не буде. Тако да сте благословени. Давчевић и Страина на њих воље да ментују двадест и четири Милу Драгову куштумом од земље, да га отправе од те крви. Ако га оправише, Давчевић и Страина да се целивају, ако ли се окриви, да се поклони Томић Давчевићу и Давчевић Страини. И тако били благословени и да се више с тога крви не пролије, но да се умире куштумом од земље, како су ми се и обећали. Која парта фали, да објема одговара. А који ће ово разбити – а зна и смутиће – да Бог да и сила божја, да му се смути његов мозак и све његово погине и да му се његов дом истражи. А које чељаде зна мушко или женско, ко га је убио, а неће казат, да Бог да махнит да каже. А који човјек зна а неће да казат, да му се згоди оно што сам више река.</i><br /></div> </div><div style="text-align: left;"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi9A_5vIxCdV5vqsYGKF4d2mleAfK3iEg_0Ee20rLI-Az2nea2rAIJscLBp1aPy0ZVJ__kYoRRUbXgwIoE-eQ8A1jZ5B18LkzheokIdjxgEcYU7-mqGRJLxdf4P8QuN0ukIj6SbPJrMF2IuLZ13bq4WYynJvXhq7nSvuqvQJTvgwn7MbBOzOUHYSR1eKw/s600/sv%20petar%20i%20crnogorci.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="417" data-original-width="600" height="222" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi9A_5vIxCdV5vqsYGKF4d2mleAfK3iEg_0Ee20rLI-Az2nea2rAIJscLBp1aPy0ZVJ__kYoRRUbXgwIoE-eQ8A1jZ5B18LkzheokIdjxgEcYU7-mqGRJLxdf4P8QuN0ukIj6SbPJrMF2IuLZ13bq4WYynJvXhq7nSvuqvQJTvgwn7MbBOzOUHYSR1eKw/s320/sv%20petar%20i%20crnogorci.jpg" width="320" /></a></div><div style="text-align: justify;">Петар Први пише, 9. октобра, 1826. године, са Цетиња, Чевљанима, Цуцама и Бјелицама: <br /><i>Који се нађе от стране главарске или от којега племена или братства толико злога и окамењена сердца да се Бога не боји и да преко ове страшне и силне заклетве јавним или потајним начином смутњу учини и на мир не пристане таквога смутљивца да крепка и силна десница божја скоруши и да његово сердце и утробу и његов мозак и дом смути, да зле са свијем домом от праведнога суда божија погине како безбожни злодјеј и кервомутник братски и земаљскиј, а правим и послушним да будет Бог у помоћ којему их препоручавам и остајем ваш доброжалатељ.</i><br /></div> </div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: center;"><b>Што добију нека носе</b> <br /></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: justify;"> Није црква и црквено у Црној Гори на удару од јуче. И Петар Први Петровић морао је да дигне глас против таквог понашања: <i>Разумио сам, како се ћерају Контићи са калуђерима манастрира острошкога око нешто метеха у Острог, што су стари Контићи давно продали, како изговарају књиге, које се у манастор находе и сентенција, која каже, што је манастирско, што ли је пјешивачко. Пак чујем да се и један старац находи у Бјелопавлиће од стотине и више годиштах, који исте границе свједочи, како сентенција пише и заклиње се Богом и његовом душом, да је он с дружином те границе поставља, кад је сентенција учињена. <br />И ево отаде .... годиштах и за то поговора било није, докле садашњи Контићи настадоше, а ја сам толико путах тамо доходио и стојао по два и три мјесеца и свакојаке давије преда мном излазише и пред кулуком и судом земаљским, који је тамо био, а за та метех не би давије никакве. За то ви пишем, да молите и закумите Контиће, које и ја молим и пред Богом вседржитељем у три пута и у триста путах заклињем да се од тога метеха прођу, што су њихови стари цркви продали у да не ратују противу цркве и противу всетога Василија. великога чудотворца Христова. <br />Ако ли Контићи не би ваше, ни ове моје молбе и заклетве послушали, ја вас остале Пјешивце молим, да се ви у њихове после не мећете и да се не ћерате са великим угодником божим, светим Василијем, а Контићи што добију ратујући с њим, то ће бити њихово. А ето шиљем с овијем писмом господина оца Мојсеја, игумана манастира Ђурђевих Ступова, да се с вама од моје стране разговори и да Контиће моли и закуми</i>, писао је Свети Петар Цетињски Пјешивцима, са Цетиња, 16. септембра, 1827. године. <br />Међутим, Свети Петар Цетињски је понекад и свештенству давао строге упуте. У Посланици од 27. децембра 1778. године пише како треба да се понашају према свештеницима. Међутим, онима који се не буду придржавали договора, Свети каже <i>да није просто ни благословено, но проклето и анатемно свакому који би се противио и који с[ве]штеник то мути да је проклет и да га Бог порази, такођер и онога хр[ис]тјанина, који би му парту держа и који ће таквога держат за свештеника, а правим и послушним да будет Бог у помоћ</i>. <br /></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: center;"><b>Строго али праведно</b> <br /></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: left;"><div style="text-align: justify;"> Светоме није било тешко да мач својих ријечи употреби за заштиту сиромашних Црногораца који страдају без икакве своје кривице, макар била ријеч о једном једином човјеку. За праведне је имао милости и снаге да им пружи руку, а само прекоре за зле: <i>Ја владика Петар пишем онијима људима који су узели Вулу Гојнићу двоје копачах и корет кнеза дупиоскога и молим и (кумим Богом) и страшнијем божјим именом у три пута заклињем да то врате. Ако ли Бога убојати неће нити вратити, да Бог да да их махнити и злочести кажу и да врате и да их Бог порази и оскоруши са свијем њиховијем домом, да им буде проклето и злосретно и све друго што имају и да зље од сабље боже погину. Амин.</i></div> <div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrNocxBcQsCdw2Ybqkrg7GOAs1Xd4FlSitnMvtyhUmvzr487AhhfFBGWqz389VIzki-nI8Ay3M62cznjd0qN0Gz4-a7ZvukrD-DVzb98nZX4FFGKy9vWyVxAuJTB-yP-18UYeZ6Xqg1kyUMUG1t7c4sejVwDcKvnM0qMsP5bby0vKYo9bDtm6e709DRQ/s800/Crnogorci%201.jpg" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="613" data-original-width="800" height="245" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgrNocxBcQsCdw2Ybqkrg7GOAs1Xd4FlSitnMvtyhUmvzr487AhhfFBGWqz389VIzki-nI8Ay3M62cznjd0qN0Gz4-a7ZvukrD-DVzb98nZX4FFGKy9vWyVxAuJTB-yP-18UYeZ6Xqg1kyUMUG1t7c4sejVwDcKvnM0qMsP5bby0vKYo9bDtm6e709DRQ/s320/Crnogorci%201.jpg" width="320" /></a></div><div style="text-align: justify;">Иако се о томе ћути, у посланицама пише, црно на бијело, да је Свети Петар Цетињски морао да се бори и против слабости људских, па и оних најбаналнијих: <br /></div></div><div style="text-align: justify;"><i>Зашто је Бог Содом и Гомор огњем саждио из којих и данас смрдљиви дим излази него за смрдљиво блудство и за прељубодјејство које се у оне два погана града бјеше умножило. Ако је прељубодјејствије може бити горе и поганије от таквога како је то што речени син Пера Радова самосилно хоће да чини, који и другу жену да узме која му није ни снаха ни родственица не би му могла бити законита жена него наложница оли, отворено рећи, јавна курва, будући да је своју закониту жену изгна. А ми немамо два него један закон божји који не допушта да се законите жене ћерају, а на мјесто њих наложнице узимају.</i> Колико су се Црногорци бојали његових чудотворних речи и његове клетве док је био у животу, толико више сада су се чували да штогод не учине што њему није мило и што је он проклео, јер, знали су: он је сада ближе Богу. Он гледа и зна и вазда ће гледати да ли народ његов живи у вјери и љубави, у слози и поштењу, и да ће добрима као и за живота помоћник бити, а злима наказатељ и противник. Памтило се дуго и данас се памти свако његово проклетство и сваки његов благослов: што је благословио остало је благословено, што је проклео, никад није имало напретка. Народ за њега вели: „Онај свети Петар што је у Риму, три пута се одрекао Христа: а наш свети Петар што је на Цетињу, није ни једанпут!“ <br /></div><div style="text-align: left;">_________________________________________________ <br /><br /></div><div style="text-align: center;"><b>Слави с мјером <br /></b></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: justify;">Бјеше ушао у та времена још један рђав обичај у народ. Наиме, кад би славили крсно име, многи би га славили и по недјељу дана, као да се славље крсног имена састоји у претјераном јелу и пићу и раскалашности, а не у молитвеном слављу и чествовању Бога и Његових угодника. Тако се дешавало да гости поједу све сиротињи и оставе иза себе гладну дјецу и празне домове. Видјећи ту недобру ствар, свети Петар изађе једном пред Црногорце са крстом у рукама, па подигавши послије бесједе обје руке к небу, гласно рече: <br /><i>Чујте ме, Црногорци, и нека ме чује Бог и ове планине: Ко од сада буде славио своје крсно име као до сада, дабогда га с крвљу својом славио!</i> Ова свечана и страшна молитва светог Петра тако подејствова на све Црногорце, да отада као да нестаде овај рђави обичај међу њима. <br /></div><div></div><div></div><div></div><div></div><div>_________________________________________________<br /></div><div></div><div></div><div></div><div></div><div></div><div><span></span> </div><div style="text-align: center;"><b>Крвна освета </b><br /></div><div><br /><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiK0g0n5mYPc399v0-vhHonGJEZ23ZUwiprIboezHhjljFV9qAJp5GO7_MXrW4nmaKl7rtJ6zgG_WI74HGmQh8JKUKHy1yRqee2paH2wyT2W3x8A1whqWYDYGRvpzuwIy3U0aoOhjb8dFbTuj3ClW-nYrtjsSoOgzSVAB6igqqhcyaIAmXKsP6E4xriLA/s464/Crnogorci%202.jpg" style="clear: left; float: left; margin-bottom: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="464" data-original-width="383" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiK0g0n5mYPc399v0-vhHonGJEZ23ZUwiprIboezHhjljFV9qAJp5GO7_MXrW4nmaKl7rtJ6zgG_WI74HGmQh8JKUKHy1yRqee2paH2wyT2W3x8A1whqWYDYGRvpzuwIy3U0aoOhjb8dFbTuj3ClW-nYrtjsSoOgzSVAB6igqqhcyaIAmXKsP6E4xriLA/s320/Crnogorci%202.jpg" width="264" /></a></div><div style="text-align: justify;">Разлози за међусобно убијање и крвопролића били су често безазлени. Ситне увреде, похаре стоке, оштра ријеч, били су довољни да распире злу крв. То је било довољно да се покрене крваво коло освете, узимање главе за главу међу братствима, селима, породицама, племенима. Иза сваког грма чекала је пушка осветница да наплати ненаплаћену рану и неосвећену главу. Мајке су криле тек проходалу дјецу, јер је мета освете била свака мушка глава дотичне породице или братства, а орач је орао њиву с пушком на рамену. Било их је који су од освете бјежали у турску земљу, неки се чак и турчили, губећи душу своју. <br />У посланици Ћеклићима, тражећи и молећи да се прекрати "зло које је међу Кућишчанима и Крањодољанима", Свети Петар је писао: <i>Но ве опет молим и Богом заклињем не пуштите више зла, но смирите. Који ли неће но чинит парте и да се више зла чини, такав да буде проклет, он и његов род, и да га буде анатема, и да господ Бог ископа његов дом от љуцке губе, да из његове куће не изиде ни јунака ни добра чојка, но да га порази сила господња, да се познаје међу народом ка и церна овца међу бијелијема, а послушнијема да буде господ Бог у помоћ и да их сачува васјакаго зла.</i></div></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-20207510657702961782023-05-06T19:53:00.012+02:002023-05-07T16:52:35.216+02:00Нико Бартуловић: Последња жеља<div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhilAcDxb_JvZXnVswuxOMWFmkW9We2LPRIXkMjTKm4YxkXnxnjfbyxnr5MqMTYioJW9A4SWeazeflK4ZGOd5iEn6R0tjFNX1CVD4rn_bTOie2q2t7NVwj3LLeASBBI8lQR2QMue8ZJhKNYv-6sV1qE7KeojsRLyZZ6LrMv4irHoFTma1wd0R0bqgK76w/s410/niko-bartulovic.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="410" data-original-width="287" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhilAcDxb_JvZXnVswuxOMWFmkW9We2LPRIXkMjTKm4YxkXnxnjfbyxnr5MqMTYioJW9A4SWeazeflK4ZGOd5iEn6R0tjFNX1CVD4rn_bTOie2q2t7NVwj3LLeASBBI8lQR2QMue8ZJhKNYv-6sV1qE7KeojsRLyZZ6LrMv4irHoFTma1wd0R0bqgK76w/s320/niko-bartulovic.jpg" width="224" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Нико Бартуловић </b><span style="font-size: x-small;">(Фото: архива Руска Матулића)</span> <b><br /></b></td><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b> </b><br /></td></tr></tbody></table>За пар дана донесе нам нетко вијест: Осуђен на смрт! – Многи су је примили само оним занимањем које побуђује свака нова вијест у том монотоном животу, али многе је и дубље потресла. Није то била прва те врсте. Прије би нас такође потресле, али били смо некако приправни на њих. Ова нас је тиштила својом тајном. Рекоше нам да он не зна за њу, да му има да буде јављена тек на дан смрти, јер се боје, да им га слабоћа не отме ужету, али уза све то тражили смо разрешење на његовом лицу. Залуду. Сви су га гледали тог јутра најпозорније, али он није видио никога. <br />Пошли смо са шетње увјерењем да су му наши погледи задњи поздрав прије смрти, и нисмо сврнули очију с њега, све док смо могли. Сутра у јутро појавио се ипак: и дан прије смрти мора да се врши кућни ред… <br />Било је још рано. Рекоше нам, да му осуда још није најављена и то нас је још јаче узрујавало: чинило нам се да имамо мртваца између себе. Али што је најчудније било, тај мртвац је ускрснуо! Није говорио, нити обраћао коме – али наједном, као да је прогледао…Његова глава тог дана није била погнута к земљи; лице му је било обрнуто нама, и то са неким чудним, ужасним изражајем радости у очима, који се чинио, као смијех на мртвачкој лубањи…<span><a name='more'></a></span> Све нас је гледао као да нешто тражи, одабире, пита, или чека згоду. А ми, који смо прије жељели да га наговоримо, одвраћали смо сад очи с ужасом, и ледени страх осјећали, кад би прошли мимо њега. <br />Тако је прошла ура, све под дојмом тог чудноватог преокрета. Врата куће отворише се да нас прогутају, и сви смо стали да журимо, само да га више не гледамо…. <br />Наједном осјетисмо нас двојица да је за нама. Нисмо га видјели, али знали смо, да се његов поглед уставио на нама, и нас одабрао. Као очарани успорили смо ход. Болило нас је то, али другачије нисмо могли. <br />Његов корак приближавао се мукао, као да ступа по гробној плочи. Када је већ био близу, прошапта пјевуцкајући: <br />- Мало соли; само мало… <br />Нисмо могли нити да му одговоримо. <br />- Само мало, – настављаше топлије – лијепо вас молим…Крумпира ћу добити сутра, обећали ми, а соли немам… Само мало. <br />Мљацну пожудно језиком и ухвати ме за капут… <br />Ја се отргнух с ужасом и пођох брже. Али он је тркао за нама: - За сутра соли! Чинило ми се да се читав пакао цери на мене вражјом злобом. Зар заиста тај човјек нити не слути да ће сутра умријети, да је дапаче већ умро и само сјена његова да још лута двориштем…? Увиђао сам да је то дјело бездушне поруге крвника, који се не жаца ни саму смрт да оскврне, и никад као у том часу нисам осетио сву страхоту мјеста, у којем сам живио. Тако, дакле, олакшавају ту последње часове… <br />Када смо стигли до наше ћелије, стаде и увуче се у врата. Чувари га гледаху, и не рекоше му ништа. Мољаше опет… Мољаше ме тако да би му и душу био дао, али – зар да се и ја помогнем ругати мртвацем?! <br />Глас му је дрхтао све више, а нама парао срце. Чувари су се смјешкали… <br />И као да се сјетио, ваљда да би га могли казнити, наједном се повуче. Али да не изгуби ни задње пригоде, погледа ме још једном с толико молбе и пријекора у очима, да ми се чинило да ћу вриснути. Осјећао сам, да ће ме прогањати заувијек тај поглед, не услишим ли га. И у задњи час, пограбих с ладице со, и утиснух му је у руку… <br />Оно чега сам се бојао, догоди се: стражари се доиста исцерили. Присилили су ме, ето, да се и ја ругам, последњим саучешћем и последњом љубави, да се ругам. Ал’ – хвала Богу!... <br />У тај ме последњи час његов поглед тако подрага по лицу, као што може да подрага само поглед умирућег брата коме си испунио последњу жељу. <br />- Спасибо – прошапта пјевуцкајући, стисну весело со, и одскакута даље… <br />Сутра га више није било на шетњи. <br /></div><i></i><div style="text-align: right;"><i> (Из новеле “Последња жеља”)</i><br /></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-68696773960244708282023-05-04T21:17:00.005+02:002023-05-06T22:21:48.749+02:00Душко Бабић: Пјесме српског солдата<div style="text-align: left;"><b>Тамо, кад се сретнемо</b></div><div style="text-align: left;"><b> </b> <br /></div><div style="text-align: left;"></div><div style="text-align: left;">Ноћ. Планинска мећава.<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhp_E8pc_kqtudDYVBTtIQK6aXwhgBRq-0PrmRdAhO9Ti_YLNo6w4RYsV6hjvWQ6fwUCgxAlQWdalhnh0VfUSsbpKe0xyLt8rXFwiYAWyVz3enWgC5Dgu512XcHgBiyUgHzqduJU44SmU5EkMoXxYALmAxT_A6aCXI2zYZfMEbJhmhjh8GDFJM5nEIPug/s845/dusko%20babic%20111.jpg" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="845" data-original-width="662" height="338" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhp_E8pc_kqtudDYVBTtIQK6aXwhgBRq-0PrmRdAhO9Ti_YLNo6w4RYsV6hjvWQ6fwUCgxAlQWdalhnh0VfUSsbpKe0xyLt8rXFwiYAWyVz3enWgC5Dgu512XcHgBiyUgHzqduJU44SmU5EkMoXxYALmAxT_A6aCXI2zYZfMEbJhmhjh8GDFJM5nEIPug/w265-h338/dusko%20babic%20111.jpg" width="265" /></a></div><div style="text-align: left;">Снијег расте на путу као зло месо. </div><div style="text-align: left;">У прегријаном „Пинцу“ јечи Стеван Радоја, </div><div style="text-align: left;">руком зачепа рану на стомаку, </div><div style="text-align: left;">а причом ледена уста изнад чела... </div><div style="text-align: left;">Преживјеће, каже, није тако опасно, </div><div style="text-align: left;">само да се пробијемо до града, да не искрвари, </div><div style="text-align: left;">а идемо, полако, хвала Богу... </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Гледам га искоса: поцрнио од вјетрова и несна, </div><div style="text-align: left;">а лијеп и чист, као роса, као јагње у јаслама. </div><div style="text-align: left;"><br />Негдје на пола пута – стадосмо: </div><div style="text-align: left;">отварамо хаубу, пипамо врело гвожђе, </div><div style="text-align: left;">гурамо, шкрипимо зубима, зовемо Бога, неће... </div><div style="text-align: left;">„Да није гориво?“, рече возач, </div><div style="text-align: left;">узима шипку, отвара резервоар... клонуло сједа: </div><div style="text-align: left;">„Неко је извукао нафту...?“ </div><div style="text-align: left;"><br />Ћутим. Ноћ је. Мећава шушти. </div><div style="text-align: left;">Стеван зове: „Зашто смо стали?“ </div><div style="text-align: left;">Тишина се обара низ брдо </div><div style="text-align: left;">као грудва бачена са небеса... </div><div style="text-align: left;">Неко у мени заплака </div><div style="text-align: left;">и мојим гласом као да рече: </div><div style="text-align: left;">„Причекај, брате, све ћеш чути, </div><div style="text-align: left;">тамо, када се сретнемо.“ </div><div style="text-align: left;"><i> </i></div><div style="text-align: left;"><i><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span>24. фебруар 1995.</i> </div><span><a name='more'></a></span><div style="text-align: left;"><br /> </div><div style="text-align: left;"><br /> </div><div style="text-align: left;"><b>Склониште</b> </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Читаво село стане </div><div style="text-align: left;">у једну бетонску шталу. </div><div style="text-align: left;"><br />Склоњени од граната </div><div style="text-align: left;">и самоће, </div><div style="text-align: left;">у млаком смраду балеге </div><div style="text-align: left;">и трулог сијена, </div><div style="text-align: left;">и дјеца, </div><div style="text-align: left;">поред кошчатих жена. </div><div style="text-align: left;"><br />Доваљан из шумā, </div><div style="text-align: left;">једно вече, </div><div style="text-align: left;">гледам их са прага. </div><div style="text-align: left;"><br />Нешто се у мени оте </div><div style="text-align: left;">и клече пред лице дјечака </div><div style="text-align: left;">што сину </div><div style="text-align: left;">кад ми пође у сусрет. </div><div style="text-align: left;">У штали-цркви </div><div style="text-align: left;">угледах тада </div><div style="text-align: left;">Отаџбину. </div><div style="text-align: left;"><br /><i><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span>15. децембар 1994.</i> </div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;"><br /><b>Цондрање: Операција „Бихаћ“ </b></div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Нико не зна </div><div style="text-align: left;">који је ово дан по реду </div><div style="text-align: left;">богуукрадени. </div><div style="text-align: left;"><br />Лежимо на влажном лишћу, </div><div style="text-align: left;">поред изваљене букве, </div><div style="text-align: left;">поспани, мрки, зли. </div><div style="text-align: left;">И да нас Турци сколе, </div><div style="text-align: left;">и да нас змије бишћу, </div><div style="text-align: left;">тешко бисмо се макли. </div><div style="text-align: left;"><br />Одједном, </div><div style="text-align: left;">Над нама капетан. </div><div style="text-align: left;">Подбуо, модар, чинова гладан. </div><div style="text-align: left;">„Шта радиш, бандо?“ – </div><div style="text-align: left;">пиштољем пита. </div><div style="text-align: left;"><br />Скачемо: будала не зна тамјан! </div><div style="text-align: left;">А један бангави, </div><div style="text-align: left;">спадало истанчаног стила, </div><div style="text-align: left;">испљуну сажвакану травку </div><div style="text-align: left;">и рече: </div><div style="text-align: left;">„Цондрамо, помало, друже.“ </div><div style="text-align: left;"><br /><i><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span>Април, 1995.</i> </div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;"><b>Тежачка матер </b></div><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"><i><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span>Мајци Олги<span> </span></i> </div><div style="text-align: left;"><br />На Светог Василија Чудотворца, </div><div style="text-align: left;">прије сванућа, уздише мати, </div><div style="text-align: left;">док спрема торбу мамурног борца </div><div style="text-align: left;">и моли Вишњег да га врати. </div><div style="text-align: left;"><br />Ракију, лук, комад сланине, </div><div style="text-align: left;">очев сат и нож склопац, </div><div style="text-align: left;">брижно свија у новине </div><div style="text-align: left;">и дубоки мукли ропац. </div><div style="text-align: left;"></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;">Од памтивијека, о овом хљебу, </div><div style="text-align: left;">тежачка матер у рат спрема </div><div style="text-align: left;">и под иконама тавна рида. </div><div style="text-align: left;"><br />Увијек дужна цару и небу, </div><div style="text-align: left;">наша матер паћеница, </div><div style="text-align: left;">црнину облачи и скида. </div><div style="text-align: left;"><br /><i><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span><span> </span>15. јануар 1994.</i></div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-43318131440456447292023-05-04T17:05:00.047+02:002023-05-05T08:17:33.079+02:00Др Ђуро Затезало: Свједочанства геноцида<div style="text-align: justify;"><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEga6MK_UHgAKujFiHkZybDgN5MBtRdG0CA3-i6boQceAzvf_xDyjWlXxWPpAgEuYbkfPdcICwdMFA9yXay4mD4GLJ9-EkFGbXpj5ndyBV-yCMn8f4xRdzhwQ7X_ZNrBOEWv708UuhDHpEGIDao4V5OxlE65kxa0zwN9ehWE0JToKuBkagvUc-p0Ej0KwQ/s722/djuro_zatezalo.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="722" data-original-width="600" height="264" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEga6MK_UHgAKujFiHkZybDgN5MBtRdG0CA3-i6boQceAzvf_xDyjWlXxWPpAgEuYbkfPdcICwdMFA9yXay4mD4GLJ9-EkFGbXpj5ndyBV-yCMn8f4xRdzhwQ7X_ZNrBOEWv708UuhDHpEGIDao4V5OxlE65kxa0zwN9ehWE0JToKuBkagvUc-p0Ej0KwQ/w219-h264/djuro_zatezalo.jpg" width="219" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;"><b>Др Ђуро Затезало</b><br /></td></tr></tbody></table>Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока о томе што се све догађало и на које се све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње. <br />Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене или прешућиване, и због онога – није још вријеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вријеђало осјећаје народа коме су усташе припадале. Наљутит ће се пријатељи, али и непријатељи са којима у будућности мислимо да будемо пријатељи. <br />Све то зло нека чека боље прилике. Не треба прикупљати, записивати и објављивати о тим ужасним усташким злочинима, чему евидентирати масовне гробнице, стратишта, откривати бездане јаме, ексхумирати из њих жртве. Боље је да оне у миру почивају тамо гдје јесу и томе слично. Шутњом се прикривало много тога. Ћутало се све под изговором да би све то сметало братству и јединству наπих народа и народности.<span><a name='more'></a></span> Да се о злочинима није ћутало, да су социјалистичке власти Хрватске кроз за то надлежне институције на вријеме и организирано прикупљале податке, документе, сјећања преживјелих, да нису прешућивале уништавање и оно мало сачуване и постојеће грађе, већ да су стручно и научно приказивале истину, сигурно се злочини не би поновили. Овако су за потомке покланих 1941-1945. године и жртве њихових најмилијих били перфиднији и још крвавији. Српска насеља су готово нестала. Куће и господарске зграде опљачкане, великим дијелом спаљене или насељене Хрватима и не само избјеглицама, него и из градова и насеља Хрватске гдје није било никаквих сукоба нити борби. <br /><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: left; margin-right: 1em; text-align: left;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhtOM0eHVTruf9UWJin7wJ9MAaFfGWvW0gdX-AN6PTM8medtHIMF073PnWEsQ_csO3-ulSdsuXAkuOXXI01VL0VAkoY5PhZNOT-7TKJe5e4s8fH_DI93xn3mNitxESC7a2IgbUG6u3qX2EfmR5SIyG5lBhlLD88v2Ve_n-rZB2QNJ9oJHGkIDA4V5Npw/s800/pokrstavanje_srba_dvor.jpg" style="clear: left; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="572" data-original-width="800" height="229" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjhtOM0eHVTruf9UWJin7wJ9MAaFfGWvW0gdX-AN6PTM8medtHIMF073PnWEsQ_csO3-ulSdsuXAkuOXXI01VL0VAkoY5PhZNOT-7TKJe5e4s8fH_DI93xn3mNitxESC7a2IgbUG6u3qX2EfmR5SIyG5lBhlLD88v2Ve_n-rZB2QNJ9oJHGkIDA4V5Npw/s320/pokrstavanje_srba_dvor.jpg" width="320" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Покрштавање Срба у Двору<br /></td></tr></tbody></table>Од 1991. до 2000. године, порушена су и скромно подигнута спомен-обиљежја жртвама из времена Независне Државе Хрватске. <br />Нестала су тако и њихова имена – по други пута су убијени. <br />Тако и на мјесту Српске православне цркве Рођења Богородице (1826) у Глини гдје су усташе крајем јула 1941. поклале 1564 Србина био је подигнут Спомен-дом а испред њега спомен-плоче с именима жртава. 25, 26. и 27. септембра 1995. године спомен-плоче су разбијене и уклоњене, а умјесто ранијег назива Спомен-дом – исписано је Хрватски дом. <br />Овим садржајем хтио сам да будем уз недужне жртве и све оне који нису могли да испричају своју грозоморну истину како су се и на какве бестијалне начине растајали са својим животима. <br />Док сам прикупљао и записивао ова свједочанства, а посебно сада када сам их поново након 63 године од времена извршења тога геноцида читао и припремао за њихово предочење данашњим и будућим генерацијама, нисам се осјећао ни кроничаром ни хисторичаром. <br />Ова свједочанства не остављају никакве дилеме шта је тко радио и какву је улогу имао у злочину. Она прецизно оптужују злочинца, објелодањују му име које је овдје утиснуто. Потписао се пуним именом и презименом – неизбрисиво. <br />Мушкарци, жене и дјеца клани су ножевима, убијани сјекирама, чекићима и маљевима, стријељани у чело или потиљак, печени у ватри, спаљивани у властитим кућама повезани жицом или ланцима, бацани у бездане јаме, у јаме које су си сами морали ископати прије страшне смрти, стрмоглављивани у морске дубине, у ријеке, вјешани и сатирани батинама, глађу и жеђу… и тко да изброји! <br />Злочини геноцида представљају најтеже злочине против човјечности и међународног права. Геноцид усташа Независне Државе Хрватске, 1941-1945. представља злочин са предумишљајем, програмирани злочин. <br />Геноцид над дјецом, тек дошлом на свијет из мајчине утробе, представља најтежи међу најтежим злочинима против човјечности и међународног права заснованог на закону. <br />Независна Држава Хрватска била је једина држава у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу – од колијевке до 14. године живота. Постоји именом и презименом попис 19.432 дјетета уморена на најокрутнији начин у усташком логору Јасеновац, 7.000 у логору Сисак и у јамама само на Кордуну: 6.677 дјечака и дјевојчица. <br />Дани у годинама 1941-1945. били су стравични и крвави. Никада толико суза, хајки, патњи и људске невине крви по долинама и брежуљцима, мразу, снијегу, вијавици и леду. Они који случајем преживјеше, уткаше у психу тешке успомене, урезаше доживотне бразде и сјећања. <br />То вријеме ће се вјечно памтити када су мајке и баке носиле у наручју тек рођену дјецу, остављале их у спиљама, шупљим буквама, у дубоким долинама, кањонима ријека и са звијерима лежај дијелиле, а од звијери у људској сподоби спасавале своје и своје дјеце голе животе. <br />То вријеме ће се вјечно памтити по злим домишљајима да се истријеби цијели један народ. <br />Наука је још увијек остала дужна да расвијетли и објасни одакле и из којих бестијалних претинаца и склопова људске подсвијести потичу начини мучења и злочиначка пракса примијењена против српског народа у Другом свјетском рату. <br />Тко је могао у Српској православној цркви у Садиловцу, на Кордуну, 31. јула 1942. године, поклати 422 српска сељака међу којима и 149 дјеце у доби до 13. године живота? Донијети сламу, полити бензином и спалити поклану, често још живу дјецу с родитељима, браћом и сестрама у хришћанској светињи – цркви. А колико их је поклано и спаљено у својим властитим домовима! <br /><table cellpadding="0" cellspacing="0" class="tr-caption-container" style="float: right; margin-left: 1em; text-align: right;"><tbody><tr><td style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhAKZ4dwKNaJ3ZFFdv4NukRBbYDOiN-Nt_04KDXetEwPQtcjRI7JKgIJn0w20zzI55S2BqA6zi4xodx3dCWaGxsvyJHedHNrnnw-AsXjeSCWPWm5WRSBQUz_SgCcE9_fP49izVc9qFtgEWkKv1BwcixKiUrToPCq4vBzK_TzKDOcQnXlCGxF7UPb78sFg/s720/ustase_sprovode_srbe.jpg" style="clear: right; margin-bottom: 1em; margin-left: auto; margin-right: auto;"><img border="0" data-original-height="469" data-original-width="720" height="208" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhAKZ4dwKNaJ3ZFFdv4NukRBbYDOiN-Nt_04KDXetEwPQtcjRI7JKgIJn0w20zzI55S2BqA6zi4xodx3dCWaGxsvyJHedHNrnnw-AsXjeSCWPWm5WRSBQUz_SgCcE9_fP49izVc9qFtgEWkKv1BwcixKiUrToPCq4vBzK_TzKDOcQnXlCGxF7UPb78sFg/s320/ustase_sprovode_srbe.jpg" width="320" /></a></td></tr><tr><td class="tr-caption" style="text-align: center;">Усташе спроводе српске цивиле<br /></td></tr></tbody></table>Тко је осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 21. јула 1942. године усташе поклале у збјеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дјевојчица и 10 дјечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дјевојчице положили на леђа у круг, спојили им руке, а раширили ножице и на њих положили голе заклане дјечаке! <br />Масакрирани су невини, дјеца уз родитеље, браћа уз сестре, унуци уз дједове и баке. </div><div style="text-align: justify;">Смрт их је сјединила заувијек.</div><div style="text-align: justify;"> <br /></div><div style="text-align: right;"><i>(Др Ђуро Затезало: "Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида")</i> </div>Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7340575573707429090.post-84844999689679790852023-05-03T22:07:00.010+02:002023-05-04T19:09:50.484+02:00Сава Крнета: У се се пламен садева...<div style="text-align: left;"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvLeD745Cx9hdBdKKeTexLfoMm37WcVLmLtbVwH-aCNhkL-zuUjEE3yzc3ii5PbLq6t0Bx6sqc-OrzEdK7QnZ5ytNA7KRPT5O4n1JhN9Moq1oQy9lYbwfHGMP_VKJVr4SeUXGyGBDD9oIlsUQwWOz4wBm0O3DKVFSyyVKzvCh2Lx1JU0Sr2nZO_MV6Lg/s422/sava%20krneta%201.png" imageanchor="1" style="clear: right; float: right; margin-bottom: 1em; margin-left: 1em;"><img border="0" data-original-height="422" data-original-width="358" height="277" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvLeD745Cx9hdBdKKeTexLfoMm37WcVLmLtbVwH-aCNhkL-zuUjEE3yzc3ii5PbLq6t0Bx6sqc-OrzEdK7QnZ5ytNA7KRPT5O4n1JhN9Moq1oQy9lYbwfHGMP_VKJVr4SeUXGyGBDD9oIlsUQwWOz4wBm0O3DKVFSyyVKzvCh2Lx1JU0Sr2nZO_MV6Lg/w234-h277/sava%20krneta%201.png" width="234" /></a></div>У се се пламен садева,</div><div style="text-align: left;">гута језичке себе. </div><div style="text-align: left;">У се се сарезује, одрања, </div><div style="text-align: left;">бритвом живодајном </div><div style="text-align: left;">видајући се. </div><div style="text-align: left;"><br /> Кад густ кроз жишке ври, </div><div style="text-align: left;">нарасла садашњост, </div><div style="text-align: left;">свест, мир </div><div style="text-align: left;">и сукља што је пасало </div><div style="text-align: left;">и што ће пасати тек. </div><div style="text-align: left;"><br /> У се се рони све </div><div style="text-align: left;"><br />Вид ненавидник свој, </div><div style="text-align: left;">знаноок. </div><div style="text-align: left;"><br /> Целица мисао искрала се, </div><div style="text-align: left;">гле, од оруђа мајке, </div><div style="text-align: left;">и од оца замке, </div><div style="text-align: left;">и уз понор јеке, </div><div style="text-align: left;">и нина се присно </div><div style="text-align: left;">у свој самотвор.<span><a name='more'></a></span></div><p style="text-align: left;"> </p><div style="text-align: left;"> </div><div style="text-align: left;"></div><div style="text-align: left;"><b>Мир </b></div><div style="text-align: left;"><br /></div><div style="text-align: left;"> Крст – путача </div><div style="text-align: left;">до красуљка </div><div style="text-align: left;">и дах-птица </div><div style="text-align: left;">перје биште </div><div style="text-align: left;">прекопута </div><div style="text-align: left;">крај посунца. </div><div style="text-align: left;">Пупоносне </div><div style="text-align: left;">речи цвату </div><div style="text-align: left;">на све стране, </div><div style="text-align: left;">па миришу </div><div style="text-align: left;">зараванци, </div><div style="text-align: left;">и љескају </div><div style="text-align: left;">сви платани, </div><div style="text-align: left;">и све тисе, </div><div style="text-align: left;">и све јове, </div><div style="text-align: left;">храст, </div><div style="text-align: left;">јасика </div><div style="text-align: left;">и врбена </div><div style="text-align: left;">крај извора. </div><div style="text-align: left;">Миомиром </div><div style="text-align: left;">све се </div><div style="text-align: left;">блиста, </div><div style="text-align: left;">орошено </div><div style="text-align: left;">светлом </div><div style="text-align: left;">Христа.<br /></div>Unknownnoreply@blogger.com0