уторак, 13. октобар 2015.

Из нигде ка ускоро

***
На сигурном смо док нас не пробуде.
Онда време почиње да се одваја из песка
већ тврдо утабаног и телесног
од нашег корачања
низ друм увијен у бескрајну спиралу
што нас води кроз прибежишта и сенице,
као кроз међуречи,
све нестварније и неуверљивије,
из нигде ка ускоро,
слепе, док лебдимо између треба и ништа...