Ђорђе Брујић: Песма

                         * * *
Изникне ли под овим зидом младица
жилицама ће нам светлост закрилити
да заборављени будемо
и да нам се исход из света у свет препречи,
да нам прасиновљев грех буде
у црно окренут прозор,
наше ништа у нама
и мировање између две стене
о чијем постојању сазнајемо
тек кроз живот мора,
плавог од детиње невиности
и сивог од наше измаштане слободе.
Добар је овај простор иза зида, и сигуран.
За њим нам може цветати говор,
прича која претходи тишини;
Умиљат говор о почетку стварања
и преливању из одласка у повратак;
О сенци заробљеног човека
који у себе унутрашњег гледа
и ослушкује благ морски поветарац
што струји преко снених слика,
док се испод нагореле таванице
премешта из једног у други угао
запаљене куће.