Срби у Војној крајини

Бранили Европу оружјем, а свој идентитет – просветом и уметношћу

Иконостас из Великих Бастаја сигурно није био уникат, али је једини преживео систематско уништавање српских богомоља у НДХ, свесни комунистички немар и грађански рат деведестих

Сећање на сјај средњовековне Србије вековима је одржавала самосвест српског народа, без обзира на то ко је њиме тренутно владао и где се током тегобних сеоба налазио. Угњетачи су зато непрестано покушавали да исеку жиле дубоког корења из кога су Срби црпели снагу из славне прошлости да би преживели мрачну садашњост.

Милан Мирић: Сјећање на рат

Подно Жупић брда, стрмо се уздизала ливада. Горе. Према кестеновом шумарку и виноградима. На њој којих четири, пет метара, даље од цесте осовљена врата.
Нова храстова врата. С ону страну зажутио маслачак. (Ја сам то звао, моје сунце)
Е, тада бих ја силазио с цесте и пролазио кроз та врата, на прву борбену линију.
(Зашто сам то чинио, ни сам не знам)
Временом туда је пролазила моја стазица...
Једног дана, неко је врата скинуо и ја се нисам могао вратити кући.