Давид Кецман Дако: Слављанска елегија

Гласом да ће све спржити и у бездан потопити,

са свим оним што смо и сном врхом нокта тек дотакли,

над стакленим звоном круже, на искорак сваки мотре,

све до травке лековите, до трепета усред ока.

Пене што се жигосани у јазбине не склањамо,

што у цркви, о јутрењу, и за зверад свећа гори.

У мртваје згомилани, ослепљени да кренемо

где једини проход оста!

Многа копна поравнаше и пустиње узораше,

силна мора замутише и језера исушише,

ал' ова им шака земље, сва од раја усред пакла,

што се сама, к'о од стакла,у невољи распарчала,

свакој шифри измигољи.

Ноћ - над небом, дан - под земљом,

и пред собом сами(м ) – тајна.

Биће да је таква била звезда што нас широм света

од немила до недрага, памтивеком – расељава.

 

 

РЕЧИ ЗАВЕТНЕ МОЛИТВЕ ШАПУЋЕМ

Да у светлости свевидој – веле – бдијеш над сваком капљом.

И сам да си суза која се јутром и сумраком у зору преображава.

И благосиљаш дан у коме ће бити почињено и оно што се

о Твоје чело / о вечност одбија.

И бива – веле – бива помрачење!

Говоре и слутњом спаса сенче / облаче све што се незнањем и стрепњом исконском у мрежу паукову сплиће.

И бива магла!

И бива чмичак на очном капку, излечив само капљом из груди младе дојиље!

Речи Заветне молитве шапућем.

И као да се мраза и ноћног бездана слободим: У ћутњи, под длановима на очима искри нада да се гласом жар – птице на рушевинама Вуковара, зраком у реци којом плутају деца, лахором између крошњи раскопаног вишњика и кишом по запарложеном риту вајштанском, дубоком дисању враћаш.

По Твом лику створен, зло са знањем Тебе не починих.

Бојим се заразног слепила!

           

Речи Заветне молитве шапућем.

Белешка о аутору:

Давид Кецман Дако (28. септембра 1947. у Рајновцима, код Бихаћа), песник прозни писац и есејиста, књижевни, позоришни и ликовни критичар. По завршетку студија савременог српског језика и југословенске књижевности, радио је као наставник у школи, а од 1974 до 2011. био је професионални новинар-уредник у сомборском Информативном центру (Сомборске новине и Радио-Сомбор). Аутор је двадесет књига поезије и поетске прозе (“Реч на леду”, „Претпоноћни воз”, “Ноћни риболов”, «Распад мозаика», “Зидари светилишта”, “Калем”, «Трептај» (хаику), «Небески гласник» (хаику, на српском и на мађарском језику), “Озарје”, “Столетна вода”, “Сам као суза”, “Тамнина”, “Хор сенки”…), те збирке приповедака “Леђ”, као и романа мозаика о детињству и одрастању “Кад дуња замирише”. Запажен је и као ауор књига за децу и младе «Сањам, сањам чаролије», «Хоћко и Нећко», «Даљинама преко света» и «Неко само тебе тражи».

Био је главни и одговорни уредник Омладинског листа «Покрет», а потом и уредник у часопису «Домети». Сада је члан Уредништва суботичког часописа «Луча». Сарадник многих листова и часописа. Превођен на десетак језика. Заступљен је у антологијама и зборницима како за одрасле, тако и за децу.     

Станује у Сомбору, а живи у својим књигама.