Хвала!

Ријеч на додјели награде часописа "Стварање" 

 

Када сам пред додјелу ове награде размишљао шта да вечерас кажем а да то не буде све оно на шта се већ годинама жалимо, и да то не буде све оно што нас већ годинама тишти, разумио сам да је довољно рећи само једну ријеч – Хвала!Хвала уредништву часописа "Стварање" и Трибине "Ријеч", хвала Митрополији црногорско-приморској, хвала члановима жирија, хвала колегама писцима и свима вама који сте нас својим доласком подржали, и хвала, наравно, мом издавачу – Књижевној задрузи Српског народног вијећа, који је омогућио да оно што напишем постане дио јавности.

Дакле, зашто само – Хвала!
Зато што је "хвала", поред још неколико пробраних, постала најскупља људска ријеч.
Ријеч која нас ништа не кошта, али се, ипак, данас ријетко чује. Или ми се чини?
Ријеч као знак љепоте, човјекољубља, праведности и чистоте.
Ријеч која је одувијек била у темељима наше националне културе.
Ријеч која нас уобличава, показује колики је бескрај у незнатном и колико је стварност варљива, а ми у њој усамљени и остављени да тражимо пут од нас до Ријечи.
Ријеч која једино не може да отвори врата охолости и гордости.
А у прошлости, «хвала» је у нашем језику постало прије «дај».
По тој ријечи нам се препознавало достојанство. И вјера нам се препознавала.
Зато, још једном – Хвала свима. И Господу хвала што нам је све ово дао.

Хвала!

Ђорђе Брујић

 

(Храм Христовог васкрсења, Подгорица, 14. фебруар 2013. године)