Уши су црногорски бренд

      Нема тога шпијуна ил’ жбира
      да се није позна’ код Момира.
      Свакој мајци треба да је дика
      којој Момир није потомка наслика’!

Браћо и сестре, драги пријатељи, помаже Бог!
Дозволите ми да и вечерас у ваше и моје име поздравим полицајце у цивилу и стручно особље Агенције за националну безбједност који прате ово, као и сва наша окупљања. Скрећем им пажњу да сметње на везама нијесу техничке природе, него поручите господару да народу крче цријева. Поздрављам за сваки случај и лежеће полицајце...

Татјана Бијелић: Десерт у библиотеци

Радим у подруму са ријетким књигама
и мотрим доброћудне карактере
на лицима читача.

Док сијева, копир-апарат
разоткрива сиједе и подочњаке,
грми на сваку страницу
у правилним размацима.

Понекад лампа умножава
нервозне сјенке
па столови титрају.

Док сређујем каталоге
истражујем помијерања
у торбама притајених књигождера.

Понекад уловим око
неке рибе, трзај зеца

и ред чоколаде међу прстима.

Овдје је дозвољена само вода
у флашама, све остало има мирис
далеких маркета.

Жена прије мене тјерала је напоље
уважене академске
гурмане,
тражила мрље по књигама.

Данас их је мање
и отворено мљацкају
ваљда воду,

устају и носе све моје благо
у дебелим скриптама.

Послије двадесет година

Kрајем идуће зиме навршиће се тачно 20 година од, за сада, посљедње обнове рада Српског културног друштва "Просвјета". Добар повод да се запитамо; у што смо потрошили двије деценије својих и туђих живота? У мјери у којој смо о томе одлучивали, а и у цјелини. Далеко би нас одвео покушај да макар скицирамо друштвене и политичке прилике у том бурном периоду, па ћемо овдје радије претпоставити озбиљно предзнање и мисао слободно развијати из средишта клупка, или, с нама ближег краја. Салдо је то потребнији, што су видније присутни знаци још једног прелома у нашем раду и оном што, без патетике и алузија, смијемо назвати, нашом борбом.