недеља, 23. септембар 2012.

Пресек савременог српског песништва у Црној Гори


Tрибина Микрокозма Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори успела је у свом досадашњем раду да представи особену врсту пресека савременог песништва у Црној Гори:
- обзнанила је могућност увида у разнолике поетичке оријентације;
- показала богатство поетолошких искустава и аутопоетичких ставова;
- открила маргинализовану и са јавне књижевне, одоносно културне сцене, скрајнуту песничку енергију, српски језик, ћирилично писмо; доживљај, језичке слике света, времена, начина исказивања... дакле, ону димензију стварности која је потискивањем, перфидним прећуткивањем и агресивним минимизирањем доспела у домен књижевности бараке.

уторак, 18. септембар 2012.

(Не)зарезивање


Пише: Мирко Демић

Недавно ми је мој уредник скрушено признао како је зимус, из Аграма, донио есеј штампан у „Зарезу“ у којем се у чудном контексту „третира“ мој роман Трезвењаци на пијаној лађи. Каже да се дуго нећкао да ми га покаже, сматрајући да је текст промашио мету, иако је се својски пуцало по њој. Није ми га раније показивао, бојећи се да ћу се потрести, јер, у том есеју, ја и моје дјелце нисмо прошли најславније. А онда му грижа савјести није допустила те ми је рекао за њега, а на моје инсистирање и показао, изгубивши сваку наду да ће ми на његово постојање указати неко од мојих загребачких пријатеља.

петак, 14. септембар 2012.

Дари Секулић Шантићева награда


Алекса Шантић је пјесник кога од његовог живота, а нарочито од његове смрти до данас ниједан пјесник у српској поезији није могао мимоићи. Због тога што је он један необичан, па скоро и јединствен примјер пјесника који се тако пјеснички држао традиције и културног бића српског народа. Добити његову награду много значи сваком пјеснику, то је још једна потврда да иде путем који већ дуго траје, а то је велики пут и велика слава српске поезије. Рекла је ово за "Глас Српске" угледна српска пјесникиња Дара Секулић, добитник награде "Алекса Шантић". 

уторак, 11. септембар 2012.

Јован Радуловић: Зазирем од писаца који пишу само романе

О 120-годишњици, „Српска књижевна задруга” у 104. колу, објавила је збирку прича Јована Радуловића „Сумњива сахрана”, са десет нових прича. Јован Радуловић (1951), приповедач, романсијер, драмски писац, сценариста, аутор је култних збирки прича: „Илинштак”, „Голубњача”, „Даље од олтара”, „У Исламу Грчком”, „Идеалан плац”, „Изгубљени топоними”, романа: „Браћа по матери”, „Прошао живот”, „Од Огњене до Благе Марије”, више драма и сценарија за филмове и телевизијске серије, као и књига документарно прозних и есејистичких записа. Његова дела превођена су на више европских језика, добитник је наших најзначајнијих књижевних награда.

четвртак, 06. септембар 2012.

Два краја стиха о српском роду



Књижевна трибина Микрокозма, коју је Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори посветила поезији и пјесницима, угостила је овог пута Ђорђа Брујића и Богића И. Булатовића.
Брујић, пјесник средње генерације прочитао је пјесме које откривају пјеснички нерв који пјева, сведено, али емотивно, о страдању, усамљености и самоћи, граду, као судбинском мјесту у којем живимо или само битишемо.