уторак, 24. јул 2012.

Милица Краљ – Поезија из књиге «Лепи Јован»

ЛОБАЊА МАСТИОНИЦА
                        Богдану Жерајићу од чије је лобање 
                       џелат издељао мастионицу

дрхав лелуј испод жиле у пределу месечине
у белини самог гроба из чеоне кости – злоба
расте плаво крилце свица у поготку првог хица

у запису да не труне прилистао век побуне
Лазар, Богдан и Гаврило претворени у мастило
а џелата смртна рука исписује слог јаука




KЛЕЧЕЋИ АНЂЕЛИ

У души сјакти свитац
Земна се поемара кост
Намерно испаљен хитац
Доходи туђин – а гост.

У јари јунског поднева
Слан мирис перуника
Рукама препуним плена
Устима замукла крика

У Нерезима анђели
Ничице под земљом клече:
Востани, ангеле, пали!
Из доњих одаја јечи.



ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК

Усходим уз гранчицу уз врежу зимзелена
Пењам се зебиним кљуном, криоцем црних пчела
Ходим за сенком траве путељко усрдног мрава
Усхитом молитву чатим скрушенога кључара
Клецам у кругу мрака сводећи рачун – меру
Збројив преостале грехе у непостојећем смеру
Испружив шаке ка Врху кроз обруч златнога биља
Откуда Лестве ничу и просја Душа светитеља





Милица Краљ је рођена у селу Каменаре (Крушевац, Србија). Живи у Подгорици.
Објавила књиге песама: Двери, Од светлости светлост, Људско месо, Небом расла бела црква, Засејах лан, Икона Грдана, Лепи Јован; као и Запламти са усана ружа (антологија српског и светског љубавног песништва), Сневне Евине кћери (панорама савременог песништва жена у Црној Гори), Мајстори смрти (есеји о песницима самоубицама), Савремена српска поезија у Црној Гори, Сипино мастило (скуп текстова о женском писму).
Награђивана за поезију. Своје критичко – есејистичко и новинске текстове објављивала је у бројним књижевним публикацијама и дневној штампи. Незапослена.




Нема коментара:

Постави коментар