У цркви Рођења Пресвете Богородице у селу Садиловац на Кордуну, у Хрватској, данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба које су усташе побиле и запалиле у овом храму 31. јула 1942. године.
Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви. Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић, парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник СНВ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана "Јадовно 1941" Душан Басташић.
- Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и пописали инспектори МУП-а Хрватске. Онима који су долазили аутомобилима пописане су и регистарске таблице - рекао је Басташић.
Он је додао да је полиција у два наврата хтјела да приведе на информативни разговор организатора овог скупа Драгана Гвозденовића, али да због опирања осталих учесника то нису учинили. Као разлог за привођење Гвозденовића, хрватски инспектори навели су да је организатор у флајеру - позиву за парастос, написао да је 1995. године, за вријеме акције "Олуја" протјерано све становништво које је живјело у Садиловцу. Басташић је подсјетио да је то село дочекало Други свјетски рат са 800 становника, а да је њих више од 500 побијено од 1941. до 1945. године.
- Свега 40 становника Садиловца дочекало је 1945. годину, да би у акцији Олуја 1995. године село било потпуно очишћено и данас у њему нико не живи - навео је Басташић.
Он је подсјетио да је 463 мученика из Садиловца побијено и запаљено у цркви. "Спомен-плоча са именима жртава урађена је и постављена у цркви 1960. године, а тијела жртава била су затрпана у средини цркве све до 1989. године када је урађена крипта у којој су сахрањене кости тих мученика", додао је Басташић.
Он је истакао да се за Садиловац ни данас не би знало да није неколицине потомака, и то породице Гвозедновић која живи у Новом Саду, чији су најближи - дједови и баке убијени у садиловачкој цркви.
- Захваљујући њиховом ангажовању, црква је обновљена и покривена 2009. године и од тада се сваке године 31. јула служи парастос садиловачким мученицима - рекао је Басташић.
Усташе су 31. јула 1942. године у овој цркви побили и запалили 463 Срба - мушкараца, жена и дјеце, од којих 149 млађих од 13 година, из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. (Срна)
Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви. Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић, парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник СНВ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана "Јадовно 1941" Душан Басташић.
- Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и пописали инспектори МУП-а Хрватске. Онима који су долазили аутомобилима пописане су и регистарске таблице - рекао је Басташић.
Он је додао да је полиција у два наврата хтјела да приведе на информативни разговор организатора овог скупа Драгана Гвозденовића, али да због опирања осталих учесника то нису учинили. Као разлог за привођење Гвозденовића, хрватски инспектори навели су да је организатор у флајеру - позиву за парастос, написао да је 1995. године, за вријеме акције "Олуја" протјерано све становништво које је живјело у Садиловцу. Басташић је подсјетио да је то село дочекало Други свјетски рат са 800 становника, а да је њих више од 500 побијено од 1941. до 1945. године.
- Свега 40 становника Садиловца дочекало је 1945. годину, да би у акцији Олуја 1995. године село било потпуно очишћено и данас у њему нико не живи - навео је Басташић.
Он је подсјетио да је 463 мученика из Садиловца побијено и запаљено у цркви. "Спомен-плоча са именима жртава урађена је и постављена у цркви 1960. године, а тијела жртава била су затрпана у средини цркве све до 1989. године када је урађена крипта у којој су сахрањене кости тих мученика", додао је Басташић.
Он је истакао да се за Садиловац ни данас не би знало да није неколицине потомака, и то породице Гвозедновић која живи у Новом Саду, чији су најближи - дједови и баке убијени у садиловачкој цркви.
- Захваљујући њиховом ангажовању, црква је обновљена и покривена 2009. године и од тада се сваке године 31. јула служи парастос садиловачким мученицима - рекао је Басташић.
Усташе су 31. јула 1942. године у овој цркви побили и запалили 463 Срба - мушкараца, жена и дјеце, од којих 149 млађих од 13 година, из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. (Срна)
Нема коментара:
Постави коментар