понедељак, 18. јун 2012.

Криза читања

Ако прихватимо да постоји криза читања, онда морамо прихватити да она није специфична само за наше просторе, него да се о њој, без сумње, говори у цијелом свијету. Зато не знам како би је требало посматрати – као кризу продаје књиге, односно тржишно-економску категорију, која, опет, није специфична само за књигу, него се јавља и у другим умјетностима, филму, на примјер; или као кризу читања, односно кризу креативног чина. При томе не треба пренебрећи изузетну продуктивност и значајке времена које производи књиге готово без критеријума, такозвану нискожанровску литературу.
Дакле, није само питање колико ћете понудити читаоцима, него и шта ћете им понудити.
Када овакве опште значајке пресликате на наш микропростор, јасно је да ни ту нема суштинских разлика – упркос евидентној кризи, која овдје траје већ деценијама, издавачка продукција је толико умножена и без критеријума да, напросто, долазимо у потпуно апсурдну ситуацију и постајемо свјесни како данас у Црној Гори готово да не постоји човјек који је покушао да пише а да то није и штампао.
Да ли, у крајњем, издавачи, али и уредници у књижевним часописима и другој периодици, имају морално право да мултипликују «књижевнике»?
Са друге стране, стање у књижевности Црне Горе обликују и административне, идеолошко-политичке или националне одреднице, тако да се свакодневно увјеравамо како, примјера ради, ресорно министарство, задужено за развој и унапређење културе, промовише политички подесне ствараоце и програме, не водећи рачуна о квалитету, усађујући у културно ткиво Црне Горе оно што би се могло назвати културолошком подобности. Можда зато и није тешко казати зашто такво министарство није у потпуности умјело да препозна значај херцегновског Трга од књиге и свих оних културних програма који се продукују у овом граду.
И на крају, интимно не вјерујем у кризу читања. Читалаца има таман онолико колико и треба да их буде, ни један вишем, ни мање. Развој издаваштва и број штампаних књига никада неће бити пропорционалан броју читалаца, и уколико кренемо од оваквих претпоставки, јасно је да криза читања, како то представља издавачка индустрија, никада неће нестати.

Ђорђе Брујић
(Изјава за Радио Херцег Нови)

Нема коментара:

Постави коментар